Рекао је не ММФ-у, али не и Динкићу

И да није председник једне од странака владајуће коалиције, ПУПС-а, Јован Кркобабић, потпредседник владе и министар рада, запошљавањаи социјалне политике, вероватно би могао мирно да чека реконструкцију кабинета. Према мартовском истраживању Фактора плус, међу члановима владе од њега су популарнији само Александар Вучић и Ивица Дачић, а за готово трећину испитаника редовна исплата пензија је највећи успех ове владе.

И медији су га ретко прозивали директно, изузев када је његов син и потпредседник ПУПС-а Милан именован за директора Поште Србије, мада се не види какво образовање и искуство су га препоручили за то место. Медијска паљба га је окрзнула и када је двадесетчетворогодишњи унук Стефан, недуго по дипломирању на „Мегатренд универзитету”, постао потпредседник Привредне коморе Београда.

То што је био поштеђен озбиљног медијског притиска можда само открива опште уверење да кључне одлуке у ресору Јована Кркобабића ипак доноси неко други. Јер, не само што пензије – сада сведене на мање од 60 одсто просечних плата – и даље не прате зараде у јавном сектору, него све више заостају и за инфлацијом, с којом, изгледа, ни у октобру, мада је то предвиђено законом, неће бити усклађене. И не могу, пошто је овогодишњим буџетом остављено простора да порасту за свега 0,5 процената, што представља прећутно замрзавање пензија, за које се Кркобабић безмало зарицао да ће га спречити. Није зауставио ни закон којим се бришу дугови послодаваца за доприносе старије од десет година. Можда председник ПУПС-а уме да каже „не” ММФ-у, чиме воли да се похвали, али не и Млађану Динкићу.

У Србији је званично, незапослено, око 800 000 људи, а у 19 деветнаест округа радника сада има мање него пензионера. Ни као министар рада и запошљавања ни као „први међу пензионерима”, Кркобабић таквим подацима не може да се похвали.

В. В.