Rekao je ne MMF-u, ali ne i Dinkiću

I da nije predsednik jedne od stranaka vladajuće koalicije, PUPS-a, Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade i ministar rada, zapošljavanjai socijalne politike, verovatno bi mogao mirno da čeka rekonstrukciju kabineta. Prema martovskom istraživanju Faktora plus, među članovima vlade od njega su popularniji samo Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, a za gotovo trećinu ispitanika redovna isplata penzija je najveći uspeh ove vlade.

I mediji su ga retko prozivali direktno, izuzev kada je njegov sin i potpredsednik PUPS-a Milan imenovan za direktora Pošte Srbije, mada se ne vidi kakvo obrazovanje i iskustvo su ga preporučili za to mesto. Medijska paljba ga je okrznula i kada je dvadesetčetvorogodišnji unuk Stefan, nedugo po diplomiranju na „Megatrend univerzitetu”, postao potpredsednik Privredne komore Beograda.

To što je bio pošteđen ozbiljnog medijskog pritiska možda samo otkriva opšte uverenje da ključne odluke u resoru Jovana Krkobabića ipak donosi neko drugi. Jer, ne samo što penzije – sada svedene na manje od 60 odsto prosečnih plata – i dalje ne prate zarade u javnom sektoru, nego sve više zaostaju i za inflacijom, s kojom, izgleda, ni u oktobru, mada je to predviđeno zakonom, neće biti usklađene. I ne mogu, pošto je ovogodišnjim budžetom ostavljeno prostora da porastu za svega 0,5 procenata, što predstavlja prećutno zamrzavanje penzija, za koje se Krkobabić bezmalo zaricao da će ga sprečiti. Nije zaustavio ni zakon kojim se brišu dugovi poslodavaca za doprinose starije od deset godina. Možda predsednik PUPS-a ume da kaže „ne” MMF-u, čime voli da se pohvali, ali ne i Mlađanu Dinkiću.

U Srbiji je zvanično, nezaposleno, oko 800 000 ljudi, a u 19 devetnaest okruga radnika sada ima manje nego penzionera. Ni kao ministar rada i zapošljavanja ni kao „prvi među penzionerima”, Krkobabić takvim podacima ne može da se pohvali.

V. V.