Министарка у земљи чуда

Алиса Марић је на почетку мандата најавила као приоритет у овом олимпијском циклусу (2012–2016) борбу против допинга, насиља на спортским борилиштима и корупције у спорту. Ситуација на два од та три фронта (насиље и корупција) није ни боља ни гора него пре њеног доласка, али да ту није нимало лако поправљати ствари, сведочи и то што се малтене читава влада укључила у ту битку.

И пре најаве реконструкције владе било је речи да би Алиса Марић могла да буде смењена. Пре неколико месеци добила је замерке да је, наводно, мало има у јавности. По томе, свакако, не може да се суди о нечијем раду, али чињеница је да се у старту, у неким јавним наступима, није најбоље снашла и да је оставила утисак да није дорасла улози коју је преузела.

Ипак, последњих месеци је поправила утисак. Одржано је 14 трибина у исто толико градова о Нацрту стратегије развоја српског спорта. Покренута је акција „Фер-плеј је победа” (циљ толеранција и спречавање насиља у спорту) и започети разговори с клубовима како у законским оквирима могу да се решавају њихови нагомилани проблеми. А њен недавни писани одговор Партизану и Црвеној звезди – који су од ње тражили помоћ – био је врло конкретан и наишао је на добар одјек.

А. М.