Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дани жалфије у Сићеву

Дани жалфије у Сићеву
Лепотице жалфије: победница Сања Николић је прва здесна (Фото: М. Момчиловић)

Жалфија (кадуља, славуља, калавер, куш), медитеранска биљка које највише има у Далмацији и на Црногорском приморју, као ендемска, аутохтона врста успева и у Сићеву, на обронцима Сврљишких планина. Да би се сачувало ово јединствено станиште у Србији, биљка је стављена под заштиту, а у Сићеву се већ седми пут, крајем маја, кад ова биљка цвета, одржала манифестација "Дани жалфије" коју организују Нишки културни центар, Сићево, Нишка бања и бројне организације у области заштите природе.

Пошто је ова година у свему "поранила", жалфија је у Сићеву прецветала нешто раније па овога пута није организована симболична берба, али су "Дани жалфије" 26. и 27. маја у ово живописно место привукли бројне посетиоце, заљубљенике у природу и поштоваоце ове биљке која је позната и као медоносна, а користи се и у фармацеутској индустрији.

– Јапанци гаје култ трешњиног цвета и то је за њих национални празник. Нишка бања и Сићево не могу на тај начин да се такмиче са Јапанцима, али ми имамо жалфију, природне лепоте, добре домаћине. Надамо се да ћемо из године у годину ову манифестацију подизати за степеник, како у организационом делу, тако и по масовности – рекао је Зоран Видановић, председник општине Нишка бања, свечано отварајући манифестацију испред зграде уметничке колоније у Сићеву.

На свечаности је представљена књижица "Света биљка жалфија" коју је приредила Миња Илијева из Нишког културног центра, о жалфији су говорили и Данко Јовић и Бојана Петровић, сарадници у Заводу за заштиту природе Србије, а потом је програм настављен на игралишту у Сићеву: учествовали су културно-уметничко друштво и ученици из овог села, КУД "Танаско Рајић" из Љубића код Чачка, Певачка група КУД "Ковиље" из Вукманова и песници који су говорили стихове о жалфији. Први пут је бирана лепотица жалфије, а титулу је понела Сања Николић.

Пажњу посетилаца привукла је етноизложба на којој су представљени радови жена из овог краја, као и производи из области здраве хране.

Иначе, Сићево, које се налази на двадесетак километара од Ниша у средини Сићевачке клисуре, степенасто изграђено, подсећа на медитеранска села, како улицама, тако и архитектуром, са старим кућама од камена испод којих су винске конобе. Мештани се баве виноградарством, гајећи квалитетне винске сорте, ратарством, сточарством и воћарством. У жељи да помогне развој села, група ентузијаста основала је Агро-туристичко удружење "Сићево" које чине угледни домаћини. Почели су да адаптирају и дограђују куће и село тренутно располаже капацитетом за пријем шездесет гостију.

Осим по "Данима жалфије" и "Данима вина", Сићево је познато и по међународним уметничким колонијама – ликовној колонији "Надежда Петровић", најстаријој на Балкану, фото-колонији, књижевној колонији и графичкој радионици.

Ово је идеално место и за екстремне спортове, у првом реду за параглајдинг. Године 2005. одржано је светско првенство у параглајдингу на стази која је проглашена најбољом на Балкану. Овде се одржавају мото крос трке, а постоји и стаза за планински бициклизам. Сићевачка клисура пружа идеалне услове за излетнике, лов, риболов, кајак. У непосредној близини села налази се хотел са теренима за рукомет, одбојку, кошарку и фудбал који се користе за припреме спортиста. На реци Нишави у Сићевачкој клисури налази се хидроцентрала с почетка прошлог века, у околини има више манастира и цркава, као и археолошких локалитета.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.