Топлане вреле од дугова

Иако се усред лета наредна грејна сезона чини доста далеком, топлане су, рекло би се, у пуном припремном погону за следећу зиму, али од свега их највише муче високи нагомилани дугови за енергенте. Ремонти су у току, а колико ће топлана моћи да стартује на време, зависиће највише од тога шта наредних дана договоре с Робним резервама и „Србијагасом” који их снабдевају мазутом и гасом, а којима су остале дужне не само од прошле, већ и претходних зима.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, оптимиста је упркос лошој финансијској ситуацији топлана, и каже да очекује да ће топлане ипак почети с грејањем на време. Неопходно је да до тада договоре начин плаћања заосталих дугова према јавним предузећима, али и Робним резервама које су целе зиме снабдевале мазутом.

Упитан колики су дугови топлана према Робним резервама, Лечић каже, да је неопходно вратити 51.000 тона мазута у роби, с тим што темпо који је прво био договорен топлане нису у могућности да испоштују, па се тражи нови начин како да се врати потрошено, објашњава Лечић.

Топлане тешко излазе из зачараног круга дуговања. Даљински системи дугују за гас и мазут готово исто колико и њима грађани и привреда – око 26 милијарди динара. Робне резерве већ шаљу опомене на адресе 30 топлана, јер нису ни платиле ни вратиле мазут за прошлу годину.

 И „Србијагас” је отворено упутио апел да ће блокирати све оне који не склопе репрограм до септембра и да ће остати без гаса.

Лечић истиче да ће Удружење топлана Србије инсистирати на томе да главни део дуга према „Србијагасу” буде измирен према темпу који буде договорен, а да се камате отпишу.Након што то буде договорено, биће усаглашени и рокови за измирење дуговања и очекује се да ће свака од топлана која дугује новац са „Србијагасом” потписати појединачни уговор о репрограму.

Он подсећа да је један од разлога за неликвидност топлана огроман дуг домаћинстава и привреде. У овом тренутку није наплаћено 26,5 милијарди динара дуга.

Лечић истиче да топлане имају добру сарадњу са Министарством енергетике и ресорном министарком Зораном Михајловић, као и да су добили обећања да ће држава са своје стране учинити све, како би се намирила дуговања привреде према топланама што би значило значајно олакшање.

Лечић каже да не треба заборавити да топлане углавном услуге пружају шест месеци, а наплаћују их целе године и зато је бесмислено да било ко очекује да се ти дугови могу платити непосредно по завршетку грејне сезоне.

Колико је ситуација тешка потврђује и пример крушевачке топлане чији су се запослени сагласили са пословодством да оду на двомесечни одмор, уз плату од 65 одсто, како би им био одблокиран рачун.

Ништа није боља ситуација ни с потрошачима гаса који „Србијагасу” тренутно дугују око 770 милиона евра, док су истовремено укупна задужења тог јавног предузећа достигла 1,1 милијарду евра.

Ако би „Србијагас” наплатио свих 670 милиона евра старих дугова, онда би тај дуг износио још 100 милиона евра, објаснио је Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, сумњичав да ће сав тај дуг моћи да буде наплаћен, јер примера ради није реално да „Петрохемија” плати 150 милиона евра, колико дугује „Србијагасу”.

Било како било део дуговања је ненаплатив. Даљински системи финансијски зависе од локалних самоуправа, у чијој су надлежности, а од 1. фебруара ове године, према одредбама Привременог трговинског споразума, више није могуће субвенционисање јавних комуналних предузећа из буџета. Мора се, дакле, тражити нови начин финансирања.

Највећи проблем је то што цена грејања није усклађена са ценом енергената. Без државне помоћи и мазута из Робних резерви, половина топлана не би могла да ради, каже Лечић.

Министарство енергетике припремило је план за веће коришћење биомасе и наплату грејање према утрошку. У плану је да у наредне четири године 15 топлана замени своја постројења и котлове и пређе на биомасу, али и да се крене с увођењем калориметара како би свако домаћинство плаћало грејање по утрошку.