Џиновски киборг срушио Арену

Пула, 21. јула- Коначно се Хрвоју Хрибару остварио сан да сруши Арену. И то не само у метафоричком смислу. Током церемоније свечаног отварања Националног такмичарског програма 60. Пуле, овом филмском редитељу, вишегодишњем директору ХАВЦ-а, аутору најгледанијег хрватског филма „Што је мушкарац без бркова“ којег је својевремено повукао из такмичења у Пули, то је пошло за руком. Као један од надлежних за програм отварања, смислио је визуелно атрактиван ласер-шоу и уз помоћ технологије зване „3Д мепинг“, џиновски киборг је к’о од шале срушио зидине Арене. Камен по камен.

Овај визуелни перфоманс, уз традиционално живописни ватромет који боји небо над Ареном у хиљаду боја, само су неке од атракција запамћених на јубиларном отварању Националног програма, током којег су се на великом платну и пред 10.000 гледалаца „вртеле“ покретне слике – мини ретроспектива инсерата из свих победничких филмова током шест деценија постојања фсетивала, фотографије аутора, глумаца, великих звезда југословенског и хрватског филма. Велики број њих, а највећи из Србије, синоћ су у Арени на великом платну гледали сами себе и били сведоци како реагује публика на њихове појаве на платну, потпуно несвесна да су њихови филмски љубимци ту са њима, у Арени. Не знам чија је то била замисао, али довести у Пулу Милену Дравић, Љубишу Самарџића, Вељка Булајића, Миру Бањац, Јагоду Калопер, Славка Штимца, Паскаљевића, Карановића, Зафрановића, Грлића, Шијана, Светлану Бојковић, Душицу Жегарац, Владицу Милосављевић, Енвера Петровција, још увек живе и здраве глумачке и редитељске легенде из Хрватске, Словеније, БИХ, Македоније, а не окупити их на великој сцени или бар осветлити како би их публика видела и поздравила, бесмислено је. Тешко да ће се оволики број значајних филмских уметника и стваралаца, легенди заувек запамћених у историји филма на овим нашим просторима и у историји пулског фестивала, икада више моћи окупити на једном месту у исто време и у оваквом саставу. Јубиларна Пула је једну изузетну прилику несмотрено испустила.

Поздравивши присутне званице, а пре свих филмске ствараоце, председник Републике Хрватске Иво Јосиповић је прогласио Национални програм отвореним, честитајући 60. рођендан фестивалу. Министарка за културу Андреа Златар Виолић је поздравила све домаће и све госте из суседних земаља, као и своје присутне колеге, министре културе Словеније и Косова, посебно истакавши значај филма и филмске уметности јер се „по филму мери снага једне кинематографије,снага једне земље и нације“...

После церемоније приказан је и први такмичарски филм, „Мајстори” Далибора Матанића, који се у најкраћем да описати као не много успела комедија. Почетак филма је смехотресан, обећавајући. Помислио би човек – коначно једна права и здрава пучка комедија! Међутим, већ после двадесетак минута Матанић мења жанр филма, претварајући га у социјалну драму, усмеравајући своје глумце у погрешном смеру. Штета, јер прича о дебељуци Кеки (одлична Арета Ћурковић) којој прекипи па оставља мужа који не уме да је воли и несносног удварача, комшију мајстора, да би у приморском градићу налетела на локалног „галеба“, има сјајан комички потенцијал. Нажалост, недовољно сценаристички разрађен и развијен (Матанић је и писац сценарија). Далибор Матанић је добар редитељ. Занимљиво је и то што је сваки његов филм другачији. Неки су настали под утицајем „Догме“, неки под утицајем „румунског таласа“ или новог јужнокорејског филма. Матанић би волео да филм „Мајстори“ личи на филмове Акија Каурисмакија. И ја бих волела да је то тако. Али, није.

Други такмичарски дан доноси филмове Невиа Марасовића „Вис- а-Вис“Винка Брешана „Свештеникова деца“, копродукцијски филм „Шангај“ словеначког редитеља Марка Небершника, као и филм „Кад сване дан“ Горана Паскаљевића који ће у биоскопу „Вали“ бити са публиком...