Вршчани – газде у Румунији

Вршац – Од око 250 фирми у Румунији, чији су оснивачи и власници држављани Србије, или акционарска друштва, најмање четрдесет је из вршачке општине. Углавном је реч о фирмама наших у оближњем Темишвару, мада их има по целој Румунији. Судећи по томе да је број већ годинама непромењен, изгледа да им добро иде.

Један вршачки предузетник, који дуже време има добре пословне везе са партнерима у Румунији, рекао нам је да је, недавно, његов партнер из суседства предложио да обезбеди већи број физичких радника који би резали дрвну грађу. Понуда није била скромна: плата око 400 евра, смештај и исхрана. Мада је глас раширен, у граду није било заинтересованих гастарбајтера. Овај вршачки предузетник каже да су му за "обраду" остала околна села, па се нада каквом-таквом успеху. 

У непосредној близини вршачке зелене пијаце и "бувљака" нема више грађана Румуније, који су годинама, без обзира на годишње доба, нудили своје услуге. Све послове које наши надничари нису хтели да прихвате, или су уцењивали високим ценама, Румуни су радо прихватали. Чак су и једни другима конкурисали.

Још прошле јесени, уочи прикључења Румуније Европској унији, постепено је пресахњивала радна снага из суседства. То се нарочито осетило ове године, па је румунског радника сада немогуће наћи. Остали су, додуше, они који су "нашли себе" у финим пословима, занатским или трговачким, на "бувљој пијаци". То нису надничари, већ добри мајстори и трговци, који су стекли поверење код наших домаћина и купаца.

Сматра се да је после уласка Румуније у ЕУ, у потрази за зарадом и бољим пословима, своју земљу напустило око пет милиона људи. Шпанија и Италија се помињу као најчешће дестинације Румуна.

Мањак Румуна на "црној" берзи у Вршцу осетио се кроз повећање вредности "обичне" радне снаге, односно надница. Сада се "физикалац" за малтене обданицу може унајмити за 15-20 евра и једним оброком, што је двоструко више него некада.

На евиденцији у Вршцу је око 8.000 незапослених. Тек нешто више од уобичајеног двадесетпетогодишњег просечног броја оних који траже посао. Житељи ове општине су, традиционално, окренути Западу, и сада се нерадо одлучују за привремени рад на Истоку.