Следи ли после владе и реконструкција странака

„У последњих 15 дана тражили смо безбедносне провере за важна места. Од 15 људи ниједан не може да прође. Кога то налазе? Аман, кога то налазите?”, завапио је Александар Вучић почетком године обраћајући се члановима Главног одбора СНС-а, а онда је најавио да ће сви они који не раде посао како треба бити замењени, „јер је циљ СНС-а реформе и модернизација Србије”. Ових дана, у реформском налету, најављује темељну и дубинску реконструкцију владе, што би – ако то заиста буде темељно и дубински – могло да значи и озбиљно поспремање саме странке.

Дух промена, у складу с промењеним страначким политикама, могао би да захвати и социјалисте, мада у њиховом случају најужи страначки врх не показује посебан елан за спровођење Вучићеве иницијативе. Код њих захтеви долазе такорећи из базе, иако је иницијатор Новица Тончев из Сурдулице, члан Председништва странке. „Колико је Србији потребна реконструкција владе толико је СПС-у потребна реконструкција странке”, поручио је Тончев свом партијском лидеру и премијеру Ивици Дачићу.

Социолог Весна Пешић сматра да је проблем реконструкције владе управо у томе што би то значило и реконструкцију странака. Јер, у влади седе људи из страначких врхова.

„То су људи који држе странке, њихови потпредседници, свако од њих има неку одређену улогу и врло је тешко њих сменити. Видите да је Дачић из два цуга ставио потпуно исте министре, с Бајатовићем који држи ’Србијагас’ по други пут. И ово што се дешава у СНС-у, ово силно удвараштво – покушавају да се одрже зато што им прете сменама. То је заплет и унутар странака”, истиче Весна Пешић за „Политику”.

О могућности да лидери искористе реконструкцију владе као алиби за реконструисање странака, социолог Јово Бакић за „Политику” каже: „Мрка капа, зла прилика”. То се, како каже, односи и на напредњаке, а суд доноси на основу неких досадашњих именовања која су, по његовом мишљењу, „углавном катастрофална”.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић је сигурнији у то да ће промена у странкама бити јер само тако реконструкција владе може да има смисла. „Нужно је уношење страха од одговорности и у врх партијских пирамида. Тога је Вучић несумњиво свестан и отуда су промене које најављује двоструке: како у влади тако и унутар његове странке”, каже Анђелковић. То, међутим, не очекује од Дачића и Динкића.

Лидера социјалиста, незванично, већ дуго бије глас (а можда је то само због тога што неко жели раздор у врху СПС-а) да жели да се ослободи неких старих кадрова, поготово Милутина Мркоњића, вероватно јединог преосталог социјалисте који се не либи да јавно хвали бившег лидера Милошевића. Мркоњић је и у време реконструкције прошле владе помињан као први који ће отићи из Цветковићевог кабинета, па није (него је још добио Шкундрићев ресор енергетике), а сада га прати иста прича.

Слично је и с напредњачким кадровима виђеним, макар према разним медијским изворима, за смене. Тројица најчешће помињаних министара (не рачунајући нестраначку Алису Марић) – Братислав Петковић, Милан Бачевић и Горан Кнежевић – често се означавају као људи блиски бившем шефу напредњака Томиславу Николићу. И не једном су напредњаци морали да демантују приче да постоји подела на Вучићеве и Николићеве људе. Једно од објашњења дао је листу „Данас” члан Председништва СНС-а Гојко Радић: „Неки од напредњака изгинули су како би постали посланици, а онда су, кад смо формирали власт, пожелели да буду министри. Таквих људи је на срећу мало, али они због својих интереса играју на карту приче о Вучићевим и Николићевим кадровима.”

Али, наметнути промене у партијама је ризичан подухват и није га лако спровести јер се отвара много фронтова, каже Анђелковић. Како каже, само чињеница да Вучић сада има изразито висок рејтинг у јавности и међу обичним члановима партије коју предводи, те да је будућност СНС-а утемељена готово искључиво на његовој личној популарности, њему даје могућност да се избори с тим задатком.

„Док је СНС нова странка, СПС је ипак окоштала структура у којој је промене много теже спровести. Друго је питање да ли и постоји воља за тим. Јер, СПС и УРС, коалициони партнери СНС-а, били су део претходне власти и одлично су се уклапали у нашу тадашњу политичку (не)културу нерада и неодговорности”, тврди Анђелковић.

Само страх од избора, до којих ће доћи ако лидери тих партија буду потпуно нефлексибилни, натераће их да нешто промене, сматра он, наводећи да ће то ипак учинити само у редовима својих представника у влади, али не и унутар својих партија. За то, оцењује Анђелковић, Дачић и Динкић немају ни снаге, ни воље.

И Бакић оцењује да Динкић и Дачић нису спремни на промене, а претпоставља да је Вучић ту одлучнији и да ће он вероватно на то ићи. „Али, бојим се да то опет неће бити довођење људи на основу стручних квалитета, него на основу послушности вођи. Погледајте ко су кандидати за смену, бар према медијима – Алиса Марић, нестраначки кадар, Петковић, који очигледно нема јако упориште у странци, Кнежевић, који је релативно високо котиран, али је ипак нов у странци”, каже Бакић, додајући да је у свим нашим странкама сужен избор квалитетних људи, јер у последње 23 године у партије у Србији улазе људи који, част изузецима, желе да се на што бржи начин обогате.

-------------------------------------------------------------------------

Пешић: Или су полтрони или се цепају

На питање да ли партијски лидери покушавају да се ослободе неких кадрова можда због тога што су они „људи прошлости”, Весна Пешић каже да то нема никакве везе с прошлошћу. „Ми просто немамо политичке конкуренције, немамо довољно политичке динамике у странкама, нисмо уопште развили унутарстраначку демократију. То су или полтрони или се цепају. Нисмо успели да институционализујемо странке, да то буде нормално функционисање изнутра, па онда или комплиментирају вођи и праве вођу, или се цепају, што се обично дешава у ДС-у, који је једини имао некакву демократију у странци”, оцењује ова социолошкиња.