Опомена Роману Продију

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Италијанска коалициона влада левице и центра, под вођством премијера Романа Продија, претрпела је, према очекивањима, пораз на дводневним, локалним изборима, одржаним минулог викенда.

На изборима за 850 градоначелника превасходно мањих градова, осим Ђенове, и на седам избора на нивоу провинција, ипак није дошло до предсказаног "тоталног фијаска" њених политичара.

Упркос масивним губицима дуж апенинске "чизме", у срединама које су важиле за упоришта левице и левог центра, представници Продијеве коалиције успели су да спрече предсказани дебакл. Штавише, забележили су и неколико неочекиваних, локалних победа у "тврђавама деснице", попут Аквиле, Агриђента и Таранта. Изборна победа у највећој средини у којој се минулог викенда бирало, у Ђенови, са више од 55 одсто освојених гласова, деловала је као мелем на отворене ране.

"Бугарске" већине

Десници и десном центру под диригентском палицом Силвија Берлусконија пошло је за руком да остваре низ убедљивих победа на северу земље. Као посебно значајне окарактерисане су победе у Верони, у Монци и у Алесандрији, где је десницу на претходним изборима неочекивано победила левица. Проценат бирача који су десници дали предност премашио је у многим срединама границу од за Италију магичних 60 одсто гласова, а у калабријској регији, на југу, безмало је достигао чак двотрећинску већину – преко 65 одсто гласова. Не чуди да је Берлусконијев шеф фракције Ренато Шифијани оваквим резултатима придао епитет "бугарских (тешко појмљивих) већина".

У првим коментарима су представници странака истакли да изборна победа опозиције не би смела да се доводи у питање, али нису одолели искушењу да такву победу релативизују.

У левом лагеру неуморно се указује да је "преиспитивање здравственог стања владајуће коалиције", које је уочи избора предсказала утицајна "Република", било мање болно по Продијеву коалицију, у овом тренутку, него по његовог претходника Силвија Берлусконија, који је по доласку на власт у Риму претрпео бродолом на локалним изборима 2002. године. Министар за заштиту животне околине Алфонзо Пекораро Сканио понудио је теорију да је саставни део италијанске изборне традиције, дуже од пет деценија, да владе које освоје власт у парламенту по правилу губе локалне изборе који потом следе.

Свесни поменуте традиције, дежурни оратори деснице су ублажили своје визије и предсказања, дата уочи одржавања локалних избора. Тако је и реторика донедавног премијера Силвија Берлусконија доживела измене. Уочи гласања Берлускони је упозорио италијанског премијера Продија: "Очекивани и сасвим извесни губитак гласова носи кристално јасну поруку – поднесите оставку, заједно са вашом свитом политиканата, Италији је било доста политичке лакрдије." По објављивању првих резултата, Берлускони је окренуо лист говорећи о "ипак, упечатљивој победи" која би његовој коалицији требало да подари нови елан...

Последице околишања

У суми коментара, сроченим по правилима иоле прихватљиве објективности, преовлађује став да резултати локалних избора неће битније утицати на политички развој у римском парламенту. Са друге стране, међутим, истиче се да су бирачи упутили јасну поруку Роману Продију и његовој влади, "која из месеца у месец срља из једне кризе у следећу".

Међу предводницима фракција левичарско-центристичке коалиције преовлађује став, и страх, да опасност од расписивања превремених избора расте. Како је један извор у Продијевом кабинету изјавио за "Политику", озбиљнија опомена од претрпљеног пораза на локалним изборима јесте емпиријски прорачуната чињеница да две трећине италијанских бирача не гледају са одобравањем на политику коју премијер води: "Не желећи да доведе опстанак коалиције у питање он (Проди) избегава неопходне реформе... Краткорочно избегавајући судбоносна сучељавања, систематски ствара предуслове за коначни пад владе."