ЕПС, чиновници и трговина струјом

Недавно је објављено да је Скупштина акционара одобрила исплату акционарима НИС-а 12,36 милијарди динара (бруто износ 75,83 динара по акцији) из прошлогодишње добити, што је највећа до сада исплаћена дивиденда у Србији. Тиме ће само држава, као мањински акционар (власник 29,87 одсто акција), по овом основу приходовати 3,7 милијарди динара.

Овај догађај изнова је подстакао запослене у ЈП ЕПС, садашње и бивше, да се запитају шта се дешава с највећом и енергетски најзначајнијом српском компанијом, која годинама тапка у месту стварајући максималну производњу струје, уз исказивање енормних пословних губитака.

Протекле 23 године државног газдовања преко неспособних пословодних органа, бираних по политичкој подобности, нанета је, фигуративно речено, већа штета електроенергетском систему него од НАТО бомбардовања. Код руководећих структура створен је деструктивно-поданички менталитет по принципу „вежи коња где ти газда каже“, с тим што ни сам газда (држава) није знао шта хоће, а и то што је хтео чинио је погрешно.

Први потпредседник владе Александар Вучић зато је крајње озбиљно упозорио да ЕПС није крава музара да би се ниском ценом струје водила социјална политика и покривале бројне нерационалности у пословању. Потпредседник је, при том, добро упућен у вишегодишње урушавање ЕПС-а – и сам је својевремено учествовао у раду скупштинског анкетног одбора покушавајући да спречи велику крађу електричне енергије.

С тим у вези, логично је запитати се како је могуће да ЕФТ компанија Вука Хамовића оствари толики профит из трговања електричном енергијом, па је недавно у Станарима код Бањалуке с кинеским партнером уговорила изградњу ТЕ 300 MV, по принципу „кључ у руке“, а ЕПС који производи ту струју годинама не успева! Познаваоцима вишегодишњег урушавања ЕПС-а јасно је да је капитал овог јавног предузећа преко трговине струјом нелегално пресељен у приватне компаније.

Морамо се упитати и како је могуће да се у пословодству и Управном одбору ЕПС-а годинама ништа није предузимало да се спречи пљачка столећа у РБ „Колубара“ и другим привредним друштвима, уз учешће више стотина директора и других руководилаца електроенергетског система. Трагично је да од 5. октобра 2000. у процесу приватизације нису установљени заштитни механизми за јавно-приватно партнерство да би се државна имовина заштитила од организованог криминала. На општу жалост, актери системске корупције су у међувремену подесили законску и другу регулативу па су за очигледне пљачке и отимачине законски покривене тако да нико вероватно неће моћи да буде процесуиран. У свему овоме треба тражити одговоре на питање зашто се касни с прерастањем ЈП ЕПС у акционарско друштво.

Намеће се и питање да ли је актуелно пословодство кадро да се ухвати у коштац с нагомиланим и наслеђеним проблемима. Стиче се утисак да се оно бесциљно врти у круг без видљивог напретка. За протеклих годину дана, дирекције ЕПС-а су, поред постојеће прекобројне администрације, увећане многобројним новим кадровима. Тако, осим отварања нових непотребних дирекција, других новина нема. Канцеларије дирекција привредних друштава су као кошнице крцате чиновницима при евидентном недостатку бравара, електричара, рудара и др. Због заштите наслеђених привилегија у привредним друштвима за дистрибуцију електричне енергије настају непремостиве тешкоће у спровођењу одлуке владе да се у складу са Законом о енергетици оснује један јавни снабдевач и један оператер дистрибутивног система ЕПС.

Актуелно пословодство је затечено и иницијативном Удружења малих акционара ЕПС о могућем образовању инвестиционог фонда за развој електроенергетског система, с немуштим ставом да за сада такву директиву нису добили од надлежног власника капитала. Узалудна је била аргументација Удружења малих акционара ЕПС да би се образовањем инвестиционог фонда превентивно заштитила четвртина капитала предузећа која би преко бесплатних акција могла да се одлије у личну потрошњу

Нити су се разумеле повољности за мале акционаре (инвеститоре) који би имали више од пет пута већу добит ако би акције држали у инвестиционом фонду него од прихода од камата ако би новац држали у банци. Будућа ЕПС а.д. би истовремено добила вишеструко јефтинија средства за финансирање изградње енергетских капацитета у односу на банкарске кредите.

Својинску трансформацију би при том требало извршити по законском моделу да држава остане већински власник са 70 одсто акција, док би грађани Србије, запослени и пензионери, као мањински акционари, добили по 15 процената акција.

Удружење малих акционара ЕПС