Револуционарне поруке на католичком Вудстоку

На овогодишњем католичком Вудстоку, милионима младих који се сваке две године од 1986. окупљају да уз присуство папе прославе Светски дан младих, нико неће држати придике. И пре него што је јуче увече стигао у Рио де Жанеиро, папа Фрањо је најавио да ће у оквиру свог првог апостолског пута откако је устоличен за врховног поглавара одаслати „револуционарне поруке” у складу са захтевима стотина хиљада људи који су потпуно неочекивано прошлог месеца запосели улице у свим већим бразилским градовима.

Млади у Бразилу, земљи у којој је у последњих десет година двадесет девет милиона људи из сиромаштва прешло у средњу класу, захтевају брже социјалне реформе, већа издвајања за здравство и школство, траже укидање раскошних привилегија за повлашћену класу, ефикасније разрачунавање са корупцијом, боље услове живота на земљи...

То исто тражи и нови папа, Аргентинац, први врховни поглавар са латиноамеричког тла, који је захтевао да његови сусрети у Бразилу буду директни, да се између њега и народа избрише свака преграда: хоће да разговара са људима из фавела, са младима из целог света, са затвореницима, болеснима и заборављенима. Не жели да телохранитељи око њега буду наоружани, да кола буду блиндирана, да преспава у раскошном апартману, не жели златни већ гвоздени крст око врата... Неки од ових захтева, неуобичајених за досадашње поглаваре из Ватикана, изазвали су праву пометњу међу људима који се брину за обезбеђење на оваквим мегаскуповима, догађајима високог ризика.

Папа Фрањо важио је у Аргентини за оштрог противника теологије ослобођења, свештеничког покрета који је процветао у Бразилу и који проповеда задовољење правде и на земљи, а не тек на небу. Примедба због које их је Ватикан често оштро кажњавао била је да је то „црвена теологија”, више под утицајем штива попут Марксовог „Капитала” него у складу са јеванђењем Исуса Христа. Папа данас не помиње отворено теологију ослобођења, али захтева да се у целом свету прекине са „тиранијом новца”, „дивљим капитализмом” или „глобализацијом безосећајности”.

„Најзад ћемо се срести са човеком који гледа на свет онакав какав он јесте, истим очима као и ми”, цитат је аргентинског листа левичарских интелектуалаца „Пахине 12”, који је интервјуисао деветнаестогодишњу Анхелику из Шпаније, када је заједно са још неколико стотина Шпанаца стигла у Рио да би чула и видела папу. 

А један од најбољих познавалаца Ватикана Марко Полити тврди за „Пахину 12” како папа намерава да у Бразилу „продуби и разјасни пут социјалног јеванђеља”. Откако је дошао на то место, осуђује „нове форме ропства, експлоатацију, неједнакост, неодговорност најбогатијих друштва”, додаје Полити.

„Пахина 12” је онај исти лист који је на вест о новом папи евоцирао успомене на саучесништво Католичке цркве са војном диктатуром и злочинима који су тада почињени. Замерало се тадашњем надбискупу Буенос Ајреса Берхолију да није учинио ништа да би спасао два отета свештеника, који су отети баш зато што су радили на терену по насељима убогих сиромаха. Иста та „Пахина 12” данас велича папине потезе и његову решеност да црква најзад значајније утиче на социјалне реформе и исправљање неправди.

Папа је подржао све захтеве изнесене на недавним протестима у Бразилу. О томе говори редигован документ са епископалне конференције у Бразилу која је одржана крајем јуна и у коме се без резерве пружа подршка учесницима бразилских протеста. У једном параграфу овог папира говори се дословце да „узвици против корупције, некажњивости или против недовољне транспарентности... буде наду у боље сутра”.

Пријатељ једног од најпознатијих теолога ослобођења, бразилског професора Леонарда Бофа, и познавалац трендова у Ватикану Хуан Аријас, за мадридски „Паис” најављује да ће папа у Бразилу изаћи са „револуционарним порукама”. У том смислу покренут је у Ватикану нови недељник који најављује „залагање за практиковање вере уз истинско радовање”. Са пројектом такве цркве папа жели да изађе у јавност баш у Бразилу, земљи са највише католичких верника на свету. Ово је преломни тренутак за цркву, нацију, друштво, каже за бразилске медије Фернандо Алтемејер, теолог и филозоф на католичком универзитету у Сао Паулу. Бразил се мења, много тога је дошло до тачке кључања, али још није довољно јасно куда то иде. Непознанице су у цркви, у земљи, чак и међу бискупима, каже овај теолог.

Папа, изгледа пре светских политичара, схвата да ће не само црква изгубити вернике већ и да ће народ потпуно изгубити поверење и у све друге институције друштва. Од многобројних папиних сусрета у Бразилу и од његовог дијалога са председницом Бразила Дилмом Русеф, зависи судбина цркве и друштва не само у Латинској Америци него и у другим деловима света. О каквим променама је реч, наговестио је папа још у авиону за Рио: „Морамо престати са владајућом културом одбацивања после једнократне употребе и успоставити културу трајног и свеобухватног учешћа.”