Колико кошта слобода богатих

Српски судови све чешће омогућавају окривљенима који за то имају новац да се бране са слободе док против њих траје истрага или се води кривични поступак. Јемство полаже сам окривљени или неко ко то жели да учини за њега. Суд прихвата готов новац, непокретности, хартије од вредности, драгоцености или друге вредне предмете који се лако могу уновчити.

У Закону о кривичном поступку наводи се да се притвор може заменити јемством само у два случаја – када је одређен због опасности од бекства или због узнемирења јавности. Закон одређује притвор као најстрожу меру и то само ако се иста сврха не може остварити блажим мерама као што су позив, довођење, забрана напуштања боравишта и јемство.

Пракса у Србији ипак показује да се неке од ових мера, укључујући и јемство, не одобравају у великом броју случајева у којима би то било логично и законски основано, делом и због страха судија од осуде јавности што за новац омогућавају слободу осумњиченима за тешке облике криминала.

Јемство се одобрава увек на иницијативу окривљеног и гласи на новчани износ који суд одређује, с обзиром на тежину кривичног дела, личне и породичне прилике и имовно стање особе која даје јемство.

Јемство као кривичноправни институт у српском правосуђу постоји деценијама, али је пре две године изменама Законика о кривичном поступку први пут дата могућност суду да сам процени и одреди адекватну висину јемства за сваког окривљеног. До сада је највиши износ за јемство платио бивши председник Фудбалског савеза Србије Звездан Терзић којем је Виши суд у Београду одредио суму од милион евра. Уз различите износе јемства на слободу су протеклих година изашли многи окривљени за различита кривична дела – за злоупотребу службеног положаја, превару, примање мита, трговину дрогом, фалсификовање, па чак и убиство. Почетком јуна из притвора је одлуком Специјалног суда на одбрану са слободе уз јемство од 600.000 евра изашао капетан дуге пловидбе Иван Павловић Икер, коме се суди за шверц кокаина из Јужне Америке у Европу.

Немања Колесар, оптужен за злоупотребе, некадашњи шеф кабинета Зорана Ђинђића пуштен је да се брани са слободе уз кауцију од 100.000 евра.

Станку Суботићу, оптуженом за шверц цигарета, суд је укинуо притвор и потерницу, прихватајући хипотеку над некретнином вредном 538.000 евра.

Некадашњи директор „Железница Србије” Миланко Шаранчић, који је осуђен на пет година затвора, пуштен је из притвора после 13 месеци проведених иза решетака, пошто је његова породица као гаранцију положила хипотеку на имовину вредну 710.000 евра.

Прошле године за износ од 400.000 евра из Окружног затвора до правоснажности пресуде био је пуштен Антон Станај, осуђен на шест и по година затвора због шверца цигарета. Он је зимус убијен у Судану.

Бивши члан Управног одбора Електропривреде Србије Радосав Саватијевић Кене пуштен је из притвора да се брани са слободе због малверзација у „Путевима Србије”, пошто је као јемство заложио своју кућу процењену на 250.000 евра уписом хипотеке.

Када је Тужилаштво за организовани криминал проширило оптужницу и због афере „Колубара”, додатно троструко јемство су му уплатили привредници из Јагодине, а Драган Марковић Палма је тада рекао да није крив што их познаје.

Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне банке „Југоскандик”, понудио је 2006. године Окружном суду у Београду јемство у вредности од 30 милиона динара. Васиљевић је на име јемства положио кућу на Дедињу. С обзиром на то да се није одазивао на позиве суда, председник већа је донео решење о преузимању јемства.

Мирјана Марковић, супруга покојног председника СРЈ Слободана Милошевића, положила је јемство од 15.000 евра средином 2006. године. Суд је донео решење о задржавању тог новца пошто се она није појавила на суђењу заказаном за март те године.

Вукашин Минић, звани Волф, агент енглеске детективске агенције ФИА, 2004. године уплатио је тадашњем Првом општинском суду у Београду 250.000 евра као јемство да би се бранио са слободе после хапшења због неовлашћеног ношења ватреног оружја и муниције.

Стављање хипотеке на непокретности вредне 100.000 евра омогућило је Светлани Вукајловић, некадашњој директорки Републичког завода за здравствено осигурање, Љубомиру Павићевићу, власнику ваљевског предузећа „Детап” и Смиљки Милеуснић-Аџић, бившој директорки „Југохемије” да се бране са слободе у поступку за аферу „вакцине”.

Д. Чарнић  

-------------------------------------------------------------------

Србији досад 19 милиона евра положено за јемства

Вредност положеног новца или хипотека над непокретностима, без Мишковићевог јемства од 12 милиона евра, до сада износи више од 5,5 милиона евра, 130 милиона динара и 50.000 швајцарских франака. Укупно готово 19 милиона евра.

 --------------------------------------------------------------------

Пут јемства

Ако окривљени побегне, закон предвиђа да суд донесе решење да вредност дата као јемство припадне правосудном буџету. Уколико се окривљени не одазове судском позиву и изостанак не оправда, а полиција оде на „праг” и нађе га, биће поново притворен. У том случају, јемство више не важи и новац се враћа окривљеном којем се поново одређује притвор.

Уколико се кривични поступак правоснажно оконча или поступак буде обустављен – јемство се такође враћа.

Ако је пресудом изречена казна затвора, јемство се укида тек кад осуђени почне да издржава казну.

 -------------------------------------------------------------------

Сваки четврти буде притворен

Број притвореника се од 2003. године са 1.739 повећао на 2.478 осуђеника на крају 2012. године. Крајем марта 2005. проценат притворених био је 22 одсто од укупног броја ухапшених особа, да би половином 2010. достигао 30 одсто, а крајем 2012. године, пао на 24,7 одсто.

Недавно је Министарство правде изнело податак да је Србија за последњих неколико година платила накнаду штете за око 120.000 дана неоснованог притвора. То заправо плаћају грађани, који су порески обвезници. Право на накнаду штете има свака особа која је била у притвору, а кривични поступак против ње није покренут или је поступак обустављен, оптужба одбијена, односно окривљени ослобођен.

--------------------------------------------------------------

Суд чува новац као кауцију

Дванаест милиона евра у динарској противвредности, које је „Делта” положила на име јемства за одбрану Мирослава Мишковића са слободе, налази се на рачуну Вишег суда у Београду, који се и зове „рачун суда за судски депозит”.

Новац ће „лежати” на рачуну све док не буде враћен окривљеном или одузет од њега. У случају одузимања завршиће у државном буџету.

– Суд нема право да располаже парама са овог рачуна. Тај новац се чува све до враћања или одузимања јемства. У случају да се стекну законски услови за одузимање јемства, износ припада Републици Србији односно њеном буџету – каже Душица Ристић, портпарол Вишег суда у Београду.

А. П.