Порезници: паре или блокада рачуна

Због неплаћених дажбина пореских обвезника чији се дугови процењују на око 350 милијарди динара није оштећена само држава, што би се на први поглед помислило после објављивања списка највећих дужника, већ и радници за које послодавци нису уплаћивали доприносе за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање који укупно износе око 274 милијарде динара.

Тако су данас дуговања за неплаћене доприносе за ПИО нарасла на 186,7, а за здравствено осигурање 88,7 милијарди динара!

Пензионом фонду последњег дана јуна укупно се за доприносе дуговало 186.707.596.756,49 динара, од чега је дуг пољопривреде с каматом 101,4 милијарде, занатлија 23,3 и предузећа 61,9 милијарди динара, потврдили су „Политици” у Пореској управи.

Порезници кажу да је код правних лица од 61,9 милијарди динара дуга тренутно ненаплативо 48,06 милијарди динара. Ови дугови се не могу наплатити– због стечаја, приватизација, ликвидација...

Подаци порезника такође показују да је због стечаја ненаплативо око 35 милијарди динара доприноса за ПИО, приватизације око 3,3, ликвидације 408 милиона, одјављених фирми 8,5 милијарди, фантома и перача 11,2 милиона динара.

Наплата доприноса ПИО је у 2013. години већа седам одсто у односу на исти период 2012, када је за шест месеци наплаћено 134.320.828.000 динара, а у истом периоду 2013. тачно у динар 143.725.626.000, објашњавању порезници.

Истовремено је Пореска управа од 1. 1. до 30. 6. 2013. наплатила на име здравствених доприноса 70.957.395.000 динара, што је у односу на исти период прошле године више за 6,58 процената.

И поред тога дуг за здравствено осигурање закључно с 30. јуном ове године износи 88,7 милијарди динара од чега је главница 42 милијарде, а камата 46,5 милијарди динара, потврдили су јуче „Политици” у Пореској управи.

„Симпо” је, опет, највећи дужник и када је реч о неплаћеним доприносима за здравствено осигурање, с дугом од 642.979.947 динара. На списку под бројем два је такође „Симпова” фирма, „Декор” са дугом од 89.319.780 динара.

Порезници објашњавају да ће искористи све законом расположиве могућности како би наплатили дуг по основу јавних прихода, што значи да ће после слања опомене пореским дужницима, уколико у року од пет дана не плате порески дуг, блокирати њихове рачун и то без изузетка.

Интересантно је да су се, после објављивања списка највећих дужника, поједини послодавци нашли огорчени таквим поскупком Пореске управе истичући да због таквог етикетирања трпе штету те да ће морати да отпуштају раднике.

У Пореској управи кажу да су први пут добили одрешене руке да крену у принудну наплату, али да је од свих пореских дуговања сада наплативо свега десетак одсто.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, каже да је у свим земљама Европске уније пракса да се јавно објављују спискови највећих дужника, с тим што то тамо и има неког ефекта, јер се ту ради о дуговима од пре месец или два који се могу покрити из посебних фондова које има и Србија, али је то у нашој земљи неизводљиво.

– У Србији то објављивање нема већег ефекта јер код половине фирми дугови не могу да се наплате. Многи су стари по пет и 10 година и колике год Србија имала фондове из којих се такве ствари покривају, оволика дуговања је не могуће намирити, објашњава он.

С друге стране, није само проблем послодаваца, што не плаћају порезе и доприносе за своје раднике, већ и државе које је највећи дужник. Примера ради путарима који не успевају да наплате 80 одсто својих дугова, па је право питање колико њих данас у Србији нема оверене књижице и повезан радни стаж.

– Фирме имају могућност да уколико у неком периоду месец или три не могу да наплате потраживања и нису у стању да због тога плате порезе и доприносе за раднике о томе обавесте порезнике који их стављају на посебну листу дужника. Уколико се, међутим, после три месеца дуг не намири порезници би требало да им блокирају рачун, каже Рајић.

Унија је због тога предлагала да се направи анализа колико су реално оптерећене поједине делатности и колико држава убира реално прихода од њих. То није урађено, а захватања у Србији су много већа него у окружењу, закључује Рајић.