Пентагон не би у Сирију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Истог дана када су одбори за обавештајни рад Сената и Представничког дома Конгреса изгласали зелено светло за план Беле куће да почне достава оружја сиријским побуњеницима, Пентагон је изнео своје виђење те кризе из којег произлази да би америчка интервенција у Сирији била скупа, изузетно компликована и по исходу непредвидљива.

Председник Барак Обама је, после констатације да је употребом бојних отрова против побуњеника режим Башара ел Асада прешао од стране Вашингтона повучену „црвену линију”, још почетком јуна одобрио план за војно помагање сиријске опозиције, што подразумева доставу (само лаког) наоружања, обуку и логистичко-обавештајну подршку.

Аналитичка процена Пентагона достављена Конгресу у понедељак, у форми писма начелника Здруженог генералштаба, генерала Мартина Демпсија председавајућем Сенатског комитета за оружане снаге, сугерише да би кампања за свргавање Асада, односно промену односа снага у Сирији, била веома велики подухват који би у крајњем исходу могао да нанесе штету САД.

Демпсијево писмо је и прво јавно изнето виђење Пентагона о евентуалној америчког интервенцији, у околностима када су из Беле куће почели да се емитују сигнали по којима је Асад последњих месеци ојачао и да његов пад, иначе прокламовани амерички циљ, није на видику.

Према процени америчке војске, ангажовање у Сирији би могло да буде скала од пет опција, од само доставе лаког оружја побуњеницима, до ваздушних напада и наметања зоне нелетења. Ово последње, према рачуници коју је изнео генерал Демпси, подразумевало би ангажовање на стотине авиона, бродова и подморница – дакле свеколике ратне машинерије – и коштало би „милијарде”.

Највиши амерички официр је додуше изнео да је Пентагон спреман за то, али уз ограду чије значење није тешко разумети: „Кад једном кренемо, морамо да будемо свесни шта нас све чека, јер дубље ангажовање је тешко избећи.”

Све то оставља утисак да Пентагон не би у Сирију, док је врховни командант Обама још раније показивао да нема апетита за дубљи ангажман.

Занимљив је међутим изненадни васкрс доктрине „одговорност да се  заштити”. Амерички институт за мир, који финансира Конгрес, јуче је наиме одржао тросатну расправу у вашингтонском Музеју холокауста, где је главну реч имала бивша државна секретарка (у влади Била Клинтона) Мадлен Олбрајт. Наравно, то је била прилика за подсећање на интервенције, оправдане као хуманитарне, у Босни и Херцеговини, на Косову, Руанди, ДР Конгу и Судану.

Да је у Сирији у току заиста велика хуманитарна криза (93.000 погинулих, милиони избеглица) није спорно, али на „одговорност да се заштити” (Р2П у овдашњем жаргону) овога пута се гледа кроз призму политичке исплативости, при чему је салдо да је ризик велики, а шансе за добит мале.

Према калкулацији генерала Демпсија, само обука и саветовање сиријских побуњеника коштали би 500 милиона долара годишње, док би трошкови удара по сиријским војним циљевима и наметање зоне нелетења веома брзо могли да достигну две милијарде долара – месечно.

Цела операција би, сем војне гвожђурије, захтевала и ангажовање „на хиљаде” америчких војника.

Демпси је подсетио и на искуство из интервенција у Авганистану и Ираку: „У последњих 10 година смо научили да једноставна промена односа снага, без обезбеђивања услова за опстанак функционалне државе, није довољна, па зато морамо да предвидимо и спремимо се за нежељене последице наше акције.”