Нема цене за „Партизанку“

Чачак – Виши суд у Краљеву ослободио је све оптужене за незаконитости приликом јавне продаје имовине чачанског предузећа „Партизан“, а Апелациони суд у Крагујевцу ових дана ту пресуду је потврдио. На оптуженичку клупу изведени су Чачани: Драгослава Затежић (57) извршни судија Општинског суда у Чачку која је одговарала за кршење закона, судски вештаци Зоран Лазовић (47) за злоупотребу службеног положаја и Миодраг Јаковљевић (74) за злоупотребу у помагању, адвокат Љубица Марић (56) за злоупотребу поверења, директор „Партизан Металпромета“ Милутин Обрадовић (54) за несавестан рад у пословању и директор робне куће „Партизанка“ Верољуб Богојевић (71) за злоупотребу службеног положаја.

Драгослава Затежић је решењем Врховног суда Србије од 30. октобра 2007. удаљена са дужности до окончања кривичног поступка. Остали су одговарали по оптужници окружног јавног тужиоца из Ужица од 26. августа 2009, а судови су утврдили да оно што се Милутину Обрадовићу ставља на терет и није кривично дело, док за кривицу осталих „није нађен ниједан доказ“.

Тужилац је теретио Д. Затежић да је, поред другог, приликом јавне судске продаје простора у робној кући „Партизанка“ Бранку Делићу из Чачка незаконито обарала цене и антидатирала записнике. Тако је други и трећи спрат „Партизанке“ са 4.081 квм, 22. новембра 2004. Делић купио за 35 милиона динара (8.576 динара по квадрату), или 70 милиона мање од вредности коју је проценила агенција „Финекс“ из Београда (105,70 милиона). Четврти спрат од 387 квадрата Делићу је продат за 5,8 милиона динара и у ту цену ушла је кровна тераса, а тужилац је тврдио да је Драгослава Затежић свесно избегла да у записнику о јавној продаји означи површину терасе (1.346 квадрата).

У оптужници је, такође, наведено да је 1.067 квадрата на првом спрату „Партизанке“, процењених на 48,6 милиона динара, продато Делићу за 15,2 милиона, те да је „целокупан простор робне куће продат по цени испод тржишне за пословни простор у центру Чачка“. Након тих продаја у 2003. и 2004, по наводима оптужног акта, априла 2005. Делићу је без накнаде у власништво пренето 980 квадрата заједничких просторија у „Партизанки“ (лифтови, степенице, ходници, подстанице, санитарни чворови, канцеларије у ходницима). О томе је анекс уговора са Делићем потписао Богојевић, на основу налаза вештака Јаковљевића да те просторије имају употребну, али не и тржишну вредност.

По истој оптужници Д. Затежић је одговарала да је предузећу „Знамграф“ из Чачка омогућила куповину имовине „Партизан Металпромета“, магацина и земљишта по знатно нижој цени од тржишне.

Виши суд у Краљеву саслушао је, као сведока, и купца Бранка Делића, који је изјавио да се у Чачку бави рентирањем пословног простора, а да је 2003. и 2004. у Чешкој имао фирму „Империјал аутоматик“, за организовање игара на срећу. Љубицу Марић и Драгославу Затежић, тврди, упознао је тек на јавним продајама и не зна како би оне могле да му помогну. – На јавним продајама нико се није јављао са вишом ценом, за други, трећи и четврти спрат био сам једини купац, а приземље сам платио знатно више од понуђене цене – изјавио је Делић на суду у Краљеву.

На јавној седници већа Апелационог суда у Крагујевцу по овом предмету, чачански адвокат Витомир Ћаловић, који је бранио оптужену Д. Затежић, истакао је да ниједна странка у поступку није имала приговор на продајну цену, и да спорне некретнине нису државна својина, већ власништво акционара који су могли и да их поклоне.

Како је наведено у пресуди Вишег суда у Краљеву, чијем је већу председавао Милан Давидовић, оптужбом се покушало доказати да су судија и остали лажирали јавну продају с намером да се трећим лицима прибави корист.

Међутим, веће је закључило: „У целој овој кривичној ствари оптужба нема крунски доказ да је та теза истинита. Наиме, недостаје реално, објективно утврђена тржишна вредност непокретности које су биле предмет јавних продаја. Према извештају Градског завода за вештачење у Београду, у време овог судског поступка ту тржишну вредност било је немогуће утврдити“.