Аустријско надметање за гласове дошљака

Аустријске страначке елите уочи парламентарних избора расписаних за 29. септембар испољавају све већу наклоност према имигрантима.

Све четириутицајне странке – социјалдемократе, народњаци, слободари и зелени – у кампањама све гласније истичу заслуге „нових суграђана”, захтевајући увођење мера којим би се „новим Аустријанцима“подигао ниво прихватљивости у друштву и побољшао социјални статус.

Ништа необично јер статистика показује да 18,6 одсто грађана алпске републике с правом гласа чине Аустријанци прве или друге генерације имиграната.

Нови држављани су махом турског порекла или долазе са простора бивше Југославије.Највише их је из Србије или су Срби из других република бивше СФРЈ.

Они чине већину оних милион Аустријанаца који се сврставају у групу са најнижим приходима. У просеку, појединачно зарађују око 11.000 евра годишње, док је просечна месечна плата у Аустрији 2.342 евра.

Имигранти би, ако би се ујединили, били трећа по снази политичка групација, иза владајућих социјалдемократа и опозиционих слободара, а испред народњака, коалиционог партнера актуелне владе и испред зелених.

Имигранти, међутим, нису организовани и немају политичко руководство, па на изборима глас најчешће дају грађанској левици.

Статистички податак да у просеку око 80 одсто новопечених Аустријанаца гласа за социјалдемократе утицао је, најпре, на национално опредељене слободаре. У међувремену су и народњаци схватили да више од трећине гласова социјалдемократа долази из такозваног дошљачког табора.

Народњаци су тако вратили из заборава Ширван Екичи, бившу сенаторку из Беча, која је анадолских корена. Својевремено је пала у немилост због критике интеграционе политике према турским мигрантима, а сада јој је препуштено да одреди кандидате на изборним листама који би привукли пажњу турских, али и бирача са простора Балкана.

Слободари, странка крајње деснице, и даље се држе крилатице „Беч не сме да постане Истанбул”, па се практично одричу половине дошљачких гласова. Њени функционери се ипак труде да придобију Србе, најмногобројнију заједницу после Турака.

Из редова слободара стижу речи разумевања за проблеме које Београд има са Приштином. То „разумевање” расте како се датум парламентарних избора ближи.

Све четири парламентарне странке имају укупно 16 посланика миграната међу 183 савезна и 448 покрајинских одборника. То представља удео функционера од 2,3 одсто за групу која има 18,6 одсто удела у укупном бирачком телу. 

--------------------------------------------------------------------------

Србоаустријанци и Аустросрби

Аустријанци српских корена се у новије време деле на „црвене” и „плаве” Србе, зависно од тога да ли глас дају социјалдемократама или слободарима. У ширем смислу, називају их Србоаустријанцима, ако су очували националну свест. У супротном их зову Аустросрбима. Највеће поделе постоје у Бечу, где група такозваних бечких Срба гледа на досељенике новијег времена као на парије.