"Жути картон" тројици посланика

Републички одбор за спречавање сукоба интереса на седници која је заказана за данас изрећи ће меру јавног објављивања одлуке о повреди закона тројици посланика Скупштине Србије који се истовремено налазе на функцијама у локалној самоуправи, каже за "Политику", Милован Дедијер, председник Одбора.

Реч је о Бојану Миловановићу, председнику општине Рашка, Видоју Јовановићу, председнику општине Љубовија, иначе члановима СПС-а, и Петру Кунтићу, заменику председника општине Суботица из Демократске странке. Њих тројица се нису одазвали позиву Одбора за спречавање сукоба интереса да поднесу оставку на неку од две функције (на локалном нивоу или као посланици републичког парламента) већ су наставили да обављају и једну и другу дужност и на тај начин су прекршили Закон о спречавању сукоба интереса. Међу онима који су прекршили закон је и Ненад Богдановић, градоначелник Београда и посланик Демократске странке у републичкој скупштини, али, како каже Дедијер, њему због привремене спречености да се одазове позиву Одбора та мера неће бити изречена.

Одбор је, да подсетимо, захтевао од 11 председника и заменика председника општина да поднесу оставке на те функције или да изађу из републичког парламента. Том позиву се одазвало седморо прозваних.

Овај захтев Одбора наишао је на отпор у странкама које су тражиле да коначну одлуку донесе Уставни суд, који, опет, месецима не може да доноси одлуке, јер се чека на избор нових чланова те институције да би се комплетирао њен састав.

У истој ситуацији кумулирања функција нашло се и неколико посланика Скупштине Војводине који су именовани и за посланике републичког парламента чиме је прекршен члан 102. Устава Србије којим се забрањује да неко истовремено буде посланик у републичком и парламенту аутономне покрајине. Због тога су Душан Бајатовић из СПС-а, Ненад Чанак из Лиге социјалдемократа Војводине, Ђура Мученски из ДС-а и Ото Кишмартон из СРС-а поднели оставке у парламенту Војводине.

Ових дана јавно је прозиван и Горан Богдановић, председник Покрајинског одбора Демократске странке за Косово и Метохију, члан председништва ДС-а, да је истовремено посланик у Народној скупштини Србије и посланик Скупштине Косова. Он међутим то демантује, јер, како каже, себе сматра искљученим из косовског парламента још од 2005. године".

"Уставни оквир за привремену самоуправу на Космету јасно говори у поглављу 9, члану 1. став 47. да посланик који не учествује у раду парламента, или у радној групи дуже од шест месеци, бива искључен из парламента, што значи да ја себе не сматрам послаником још од 2005. године, након истека шест месеци од формирања косметске скупштине почетком децембра 2004. године", каже Богдановић.

На питање да ли ће свој мандат уступити неком другом ко би заузео једно од осам места, колико броји посланичка група из редова Српске листе за Космет, Богдановић наглашава да не може уступити никоме место јер га фактички и нема.

У Српској листи за Космет пак кажу да је право Богдановића да ли ће мандат да врати или да га задржи. Тако Ранђел Нојкић, шеф посланичког клуба Српске листе, каже да се о томе у овом коалиционом савезу није расправљало, али да не би било згорег "да човек који седи у скупштинским клупама Србије буде и посланик у косметској скупштини који би био веза између Београда и косметских Срба, а који би реализовао заједничку концепцију".

Према речима Милована Дедијера, Богдановић је почетком године овом Одбору доставио извештај у коме каже да му је 12. 12. 2004. године престала функција министра за пољопривреду у Влади Косова из чега произилази да није у сукобу интереса, јер је Закон ступио на снагу 2005. године.

"Ми смо од њега тражили да нам достави допуну јер није навео које функције сада обавља, а ми знамо да је народни посланик, јер имамо списак свих посланика. Тај папир нисмо од њега још добили", каже Дедијер уз опаску да они немају намеру да сами испитују да ли је он и посланик у Скупштини Косова.

На наше питање да ли би поступали по Закону о спречавању сукоба интереса уколико би имали сазнања да је он и посланик у косовском парламенту, Дедијер каже да би у том случају Одбор сазвао седницу на којој би заузео став.

"То је специфична ситуација јер Косово иако је формално-правно наша покрајина није у правном систему Србије. Дилема је да ли је Косово у овом тренутку у правном режиму који обухвата Закон о спречавању сукоба интереса", објашњава Дедијер.

Ни међу правницима нема јединственог тумачења члана 102. Устава који забрањује истовремено обављање функције посланика у покрајинској и републичкој скупштини.

Тако бивши судија Уставног суда Србије Зоран Ивошевић каже да је Косово у другачијем положају од Војводине. "Косовска аутономија не функционише и зато бих ја тај члан Устава тумачио као да је реч о АП Војводини. Косово је само у уставном смислу део Србије. Међутим, та аутономија Косова не функционише нити је уставом одређена, она ће бити одређена касније уставним законом који се доноси по истој процедури као и устав", каже Ивошевић.

Зато он сматра да неко може бити посланик и у Скупштини Косова и у Скупштини Србије. Скупштина Косова, како каже, није у правном поретку Србије све док се тамо налазе међународне снаге.

Професор Весна Ракић-Водинелић, међутим, сматра, да се у Уставу мисли на обе аутономне покрајине.

"Али не знам да ли они који су предложили и изгласали Устав сматрају Скупштину Косова легитимном скупштином, будући да су позивали Србе да не учествују у њеном раду", каже др Весна Ракић-Водинелић.