Право на увећану зараду

Поред основне зараде и дела зараде за радни учинак, запослени има право и на увећану зараду. Увећана зарада се исплаћује у висини утврђеној општим актом послодавца, у законом предвиђеним случајевима. За рад празником који је утврђен као нерадни дан послодавац је дужан да исплати најмање 110 одсто основице. За рад ноћу и рад у сменама увећање је најмање 26 посто основице, с тим да послодавац може да вреднује овакав рад при утврђивању основне зараде и да она за ове запослене буде увећана, нарочито ако се ради о послу који се стално обавља ноћу или по сменама.

За прековремени рад исплаћује се најмање 26 посто основице. Закон предвиђа да је, на захтев послодавца, запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно по запосленом.

Дежурство у здравственим установама спада такође у прековремени рад, али се уређује посебним законом. У случају када потреба посла захтева, односно када постоји повремено повећање посла, послодавац може да обави прерасподелу радног времена тако да се у појединим периодима ради дуже. Ово не спада у прековремени рад јер радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не може бити дуже од пуног радног времена, нити може да траје дуже од 60 часова недељно. Све преко тога је прековремени рад и послодавац је дужан да исплати увећану зараду. Такође, код послова који се обављају недељом, нема прековременог рада јер је послодавац дужан да одреди запосленом други дан за коришћење недељног одмора.