Pravo na uvećanu zaradu

Pored osnovne zarade i dela zarade za radni učinak, zaposleni ima pravo i na uvećanu zaradu. Uvećana zarada se isplaćuje u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, u zakonom predviđenim slučajevima. Za rad praznikom koji je utvrđen kao neradni dan poslodavac je dužan da isplati najmanje 110 odsto osnovice. Za rad noću i rad u smenama uvećanje je najmanje 26 posto osnovice, s tim da poslodavac može da vrednuje ovakav rad pri utvrđivanju osnovne zarade i da ona za ove zaposlene bude uvećana, naročito ako se radi o poslu koji se stalno obavlja noću ili po smenama.

Za prekovremeni rad isplaćuje se najmanje 26 posto osnovice. Zakon predviđa da je, na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama spada takođe u prekovremeni rad, ali se uređuje posebnim zakonom. U slučaju kada potreba posla zahteva, odnosno kada postoji povremeno povećanje posla, poslodavac može da obavi preraspodelu radnog vremena tako da se u pojedinim periodima radi duže. Ovo ne spada u prekovremeni rad jer radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može biti duže od punog radnog vremena, niti može da traje duže od 60 časova nedeljno. Sve preko toga je prekovremeni rad i poslodavac je dužan da isplati uvećanu zaradu. Takođe, kod poslova koji se obavljaju nedeljom, nema prekovremenog rada jer je poslodavac dužan da odredi zaposlenom drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora.