Туристи изгоре и од девизног курса

Ако је у петак, 26. јула, туриста плаћао аранжман у агенцији „Контики”, рачун је читао у еврима, а плаћао га у динарима. Иако је тога дана, по званичном средњем курсу Народне банке Србије (НБС), евро вредео 113,9351 динар, математика у нашој највећој туристичкој агенцији била је нешто другачија. Наиме, у „Контикију” су цену аранжмана у петак обрачунавали по курсу од 116,21 динар за један евро. То што су се тога часа туристи за шалтером нешто више знојили, иако су просторије климатизоване, последица је угла посматрања „курсне разлике”. Наиме, све туристичке агенције, аранжмане обрачунавају по продајном курсу пословне банке са којом сарађују, а продајни курс Банке Интеза, са којом послује „Контики”, износио је поменутих 116,21 динар.

Ако имате осећај да вас, приликом извлачења новца из џепа, агенције истовремено вуку и за нос, онда сте туриста у пословници. Ако ствари посматрате из угла туристичких агенција, онда кажете да немате другог избора, ако желите да се одбраните од онога због чега грађани имају утисак да су већ изгорели, иако још нису ни видели сунце. И агенције се, дакле, плаше „курсних разлика”. С тим да су, за разлику од грађана, агенције ипак те које на крају обрачунавају фамозне „курсне разлике”. Ова тумачења свакако неће утешити туристе. Агенције и банке по закону нису у обавези да брину о моралу, што није нека нарочита утеха за четворочлану породица која летује у апартманском смештају у Грчкој. На курсним разликама, додатно ће изгубити између 50 и 70 евра.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић зато предлаже следеће решење: када туристичке агенције већ уговарају аранжмане у еврима, зашто онда и грађани Србије те аранжмане не би плаћали у еврима?

– Увођењем евра као средства плаћања, бар када је реч о плаћању туристичких аранжмана, избегле би се све сумње у махинације агенција са куповином и продајом девиза – каже Паповић.

Зоран Арсеновић, председник Управног одбора Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА), који је истовремено и комерцијални директор „Контикија”, објашњава да је разлог за обрачунавање туристичких аранжмана по продајном курсу пословне банке са којом агенција сарађује последица чињенице да агенције плаћају своје обавезе у иностранству у девизама, управо преко пословних банака, по њиховом курсу. Због тога је, образлаже он, логично да се плаћа и цена те куповине.  

– По садашњим законима, одређени број пружилаца услуга има право да истиче цене у страној валути, али моменат плаћања искључиво мора бити у националној валути – указује Арсеновић.  

На наше питање, зашто агенције приликом обрачуна ипак не користе средњи курс НБС-а, Арсеновић одговара да би тиме све агенције остваривале губитке.

Директор ЈУТА Александар Сеничић појашњава да разлику између средњег курса по обрачуну НБС-а и продајног курса који обрачунава пословна банка, не задржавају агенције као екстра зараду.

Сеничић се делимично слаже са председником Националне организације потрошача Србије Гораном Паповићем. И он напомиње да проблем јесте у томе што држава не дозвољава да се платни промет обавља у еврима. Тиме би се, прецизира Сеничић, избегле сумње грађана у рад туристичких агенција, а и посао би био далеко једноставнији.

– Агенције би, како сада ствари стоје, евентуално могле да подигну цене аранжмана у еврима за, рецимо, пет одсто, чиме би се заштитиле од курсних разлика, али то на крају ништа не би променило. Тада би се грађани жалили на поскупљења аранжмана. Јер, нису само грађани на губитку због курсних разлика, већ и агенције, које се практично коцкају са курсом, због инфлације у Србији – тврди Сеничић.

До закључења овог броја, у Министарству финансија и привреде нису одговорили на питање – по ком основу туристичке агенције обрачунавају цене аранжмана по продајном курсу пословних банака и да ли се грађани због тога жале Туристичкој инспекцији.