Похвала Србији упркос нарушеним правима жена

Оцена да је положај жена у Србији унапређен, изнета на управо завршеном заседању Комитета УН за елиминацију дискриминације жена у Женеви, противречи статистици по којој се жене у нашој земљи теже запошљавају, лакше отпуштају и мање плаћају за исти посао од мушкарца. Иако су жене у просеку образованије од мушкараца, њих је и даље више у мање плаћеним професијама – просвети, здравству и сектору социјалних услуга, док мушкарци доминирају у професијама које су синоним за новац, утицај и моћ. Свака друга жена у Србији доживела је неку врсту дискриминације на тржишту рада, а више од 80 одсто жена доживело је дискриминацију на радном месту, говоре резултати истраживања Виктимолошког друштва Србије.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић каже да се оцена чланова Комитета Уједињених нација да се „жене у Србији налазе у бољем положају” односи на чињеницу да је Србија од 2007. године, када је ратификовала Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминације жена, до данас донела бројне законе којима се унапређује положај жена. То су Закон о равноправности полова, Закон о забрани дискриминације, али и низ стратешких докумената који се баве унапређењем положаја жена.

– Али, постоји проблем у примени тих закона. То је јасно и нама и комитету – додаје Сузана Пауновић.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић тврди да је број притужби због дискриминације на основу пола у сталном порасту – у протеклој години притужбе због полне дискриминације чиниле су око 11 одсто од укупног броја поднетих притужби, при чему се највећи број односио на дискриминацију у области рада и запошљавања.

– Поступали смо по притужбама жена којима су послодавци унапред отворено рекли да немају права да користе боловање због деце, којима су у току разговора за посао отворено постављали питања у вези са планирањем породице и питања која се тичу њиховог приватног живота. У посебно угрожену категорију спадају и труднице и породиље. Упркос чињеници да се Србија залаже за повећање наталитета и чињеници да је законима гарантована посебна заштита трудница и породиља, у пракси се њихова радна права често крше – каже Невена Петрушић и оцењује да је број притужби због дискриминације жена још мали у односу на то колико је овај вид дискриминације раширен.

Она подвлачи да се, упркос добрим законским решењима, женама које раде на одређено време – некада и по више година, не продужавају уговори о раду када остану у другом стању.

– Недавно смо решавали случај жене која је у једној школи радила на одређено време пуних осам година, а када је отишла на породиљско одсуство, објавили су оглас за посао на неодређено време и запослили другу особу – истиче наша саговорница и додаје да је недавно поднета тужба против једне банке која се дискриминаторно понаша према запосленим женама које се враћају са породиљског одсуства тако што их распоређује на нижа и мање плаћена радна места „што је иначе у пракси честа појава”.

Сузана Пауновић каже да повереница за заштиту равноправности свој став према дискриминацији жена базира на поднетим пријавама, али и на чињеници да се донесени закони не поштују. Она истиче да на неравноправан положај жена на тржишту рада утиче и чињеница да смо ми патријархално друштво у коме је веома тешко изборити се са предрасудама послодаваца да је једноставније запослити мушкарца, а не жену која ће одлазити на трудничко и породиљско одсуство и узимати боловање сваки пут када се дете разболи. На коментар да је положај жена на тржишту рада погоршан, о чему сведочи и податак да стопа запослености жена износи 27,7 одсто, а стопа запослености мушкарца износи 41,5 одсто, она одговара да је то последица економске кризе у „којој до посла тешко долазе и жене и мушкарци”, али и тихе опструкције послодаваца.

Бранкица Јанковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, које је предводила државну делегацију на заседању Комитета за елиминацију дискриминације жена у Женеви истиче да је Србија у претходном периоду донела бројне законске акте чији је циљ смањење дискриминације у друштву, али додаје да „њихова примена у пуном капацитету остаје главни задатак за наредни период”. 

– У нашој земљи живи готово 3,7 милиона жена и веома нас забрињава чињеница да и даље има доста дискриминисаних припадница слабијег пола, којe у неким областима живота остварују своја права теже него мушкарци. Само у прошлој години у систему социјалне заштите евидентирано је скоро 4.500 жена жртава насиља у породици, што чини преко 80 одсто укупног броја жртава. Подаци нам говоре да се насиље чак у 96 одсто случајева дешава управо у породици –каже Бранкица Јанковић.