Pohvala Srbiji uprkos narušenim pravima žena

Ocena da je položaj žena u Srbiji unapređen, izneta na upravo završenom zasedanju Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena u Ženevi, protivreči statistici po kojoj se žene u našoj zemlji teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i manje plaćaju za isti posao od muškarca. Iako su žene u proseku obrazovanije od muškaraca, njih je i dalje više u manje plaćenim profesijama – prosveti, zdravstvu i sektoru socijalnih usluga, dok muškarci dominiraju u profesijama koje su sinonim za novac, uticaj i moć. Svaka druga žena u Srbiji doživela je neku vrstu diskriminacije na tržištu rada, a više od 80 odsto žena doživelo je diskriminaciju na radnom mestu, govore rezultati istraživanja Viktimološkog društva Srbije.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže da se ocena članova Komiteta Ujedinjenih nacija da se „žene u Srbiji nalaze u boljem položaju” odnosi na činjenicu da je Srbija od 2007. godine, kada je ratifikovala Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, do danas donela brojne zakone kojima se unapređuje položaj žena. To su Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, ali i niz strateških dokumenata koji se bave unapređenjem položaja žena.

– Ali, postoji problem u primeni tih zakona. To je jasno i nama i komitetu – dodaje Suzana Paunović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić tvrdi da je broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola u stalnom porastu – u protekloj godini pritužbe zbog polne diskriminacije činile su oko 11 odsto od ukupnog broja podnetih pritužbi, pri čemu se najveći broj odnosio na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.

– Postupali smo po pritužbama žena kojima su poslodavci unapred otvoreno rekli da nemaju prava da koriste bolovanje zbog dece, kojima su u toku razgovora za posao otvoreno postavljali pitanja u vezi sa planiranjem porodice i pitanja koja se tiču njihovog privatnog života. U posebno ugroženu kategoriju spadaju i trudnice i porodilje. Uprkos činjenici da se Srbija zalaže za povećanje nataliteta i činjenici da je zakonima garantovana posebna zaštita trudnica i porodilja, u praksi se njihova radna prava često krše – kaže Nevena Petrušić i ocenjuje da je broj pritužbi zbog diskriminacije žena još mali u odnosu na to koliko je ovaj vid diskriminacije raširen.

Ona podvlači da se, uprkos dobrim zakonskim rešenjima, ženama koje rade na određeno vreme – nekada i po više godina, ne produžavaju ugovori o radu kada ostanu u drugom stanju.

– Nedavno smo rešavali slučaj žene koja je u jednoj školi radila na određeno vreme punih osam godina, a kada je otišla na porodiljsko odsustvo, objavili su oglas za posao na neodređeno vreme i zaposlili drugu osobu – ističe naša sagovornica i dodaje da je nedavno podneta tužba protiv jedne banke koja se diskriminatorno ponaša prema zaposlenim ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva tako što ih raspoređuje na niža i manje plaćena radna mesta „što je inače u praksi česta pojava”.

Suzana Paunović kaže da poverenica za zaštitu ravnopravnosti svoj stav prema diskriminaciji žena bazira na podnetim prijavama, ali i na činjenici da se doneseni zakoni ne poštuju. Ona ističe da na neravnopravan položaj žena na tržištu rada utiče i činjenica da smo mi patrijarhalno društvo u kome je veoma teško izboriti se sa predrasudama poslodavaca da je jednostavnije zaposliti muškarca, a ne ženu koja će odlaziti na trudničko i porodiljsko odsustvo i uzimati bolovanje svaki put kada se dete razboli. Na komentar da je položaj žena na tržištu rada pogoršan, o čemu svedoči i podatak da stopa zaposlenosti žena iznosi 27,7 odsto, a stopa zaposlenosti muškarca iznosi 41,5 odsto, ona odgovara da je to posledica ekonomske krize u „kojoj do posla teško dolaze i žene i muškarci”, ali i tihe opstrukcije poslodavaca.

Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je predvodila državnu delegaciju na zasedanju Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena u Ženevi ističe da je Srbija u prethodnom periodu donela brojne zakonske akte čiji je cilj smanjenje diskriminacije u društvu, ali dodaje da „njihova primena u punom kapacitetu ostaje glavni zadatak za naredni period”. 

– U našoj zemlji živi gotovo 3,7 miliona žena i veoma nas zabrinjava činjenica da i dalje ima dosta diskriminisanih pripadnica slabijeg pola, koje u nekim oblastima života ostvaruju svoja prava teže nego muškarci. Samo u prošloj godini u sistemu socijalne zaštite evidentirano je skoro 4.500 žena žrtava nasilja u porodici, što čini preko 80 odsto ukupnog broja žrtava. Podaci nam govore da se nasilje čak u 96 odsto slučajeva dešava upravo u porodici –kaže Brankica Janković.