Украсни папир за украдени новац

Живојин Ђорђевић, другооптужени у процесу против "друмске мафије" изјавио је јуче да не зна ко је био у врху ове криминалне групе која је од ЈП "Путеви Србије" током две године крала новац од путарина, штампајући клониране картице за стране "шлепере".

– Не знам ко је био врх у тој причи, али знам да је за тај врх ишло 40 одсто. Не знам ни чија је идеја била да се краде путарина. Игру су смислили неки други људи. Милан Јоветић ми никада није рекао ниједно име, али знам да је увек ишао да се с неким консултује око свих одлука – казао је Ђорђевић.

Он је казао да Милан Јоветић и покојни Зоран Недељковић нису никоме претили, додајући да ниједан инкасант нити сменовођа није био укључен у "посао" под уценом да ће добити отказ. Говорећи о претњама и уценама, Ђорђевић је поменуо и самоубиство двојице ухапшених у овом случају и изјавио саучешће породицама Зорана Недељковића и Миће Ђурића, који су се убили у затвору.

И поред тврдњи да претњи и уцена није било, Ђорђевић је казао да су се сменовође и инкасанти осећали као глинени голубови, јер су они издавали лажне картице и били би први на удару ако их неко открије. Он тврди да је са творцем програма за штампање дуплих картица Александром Ђорђевићем разговарао о томе да прекину "посао", тако што би Александар уништио програм, али да нису знали како то да ураде.

Судија Владимир Вучинић питао је Ђорђевића да каже нешто о својим односима са Милошем Недељковићем, тадашњим финансијским директором и братом покојног Зорана Недељковића, као и са Бранком Јоцићем, директором "Путева Србије". Оптужени је навео да је Милоша Недељковића видео једном случајно у неком ресторану. Милош Недељковић га је тада питао како му је син, који је тешко рањен у пуцњави. Други пут су се, како каже, видели на "Путаријади" на Златибору. Ђорђевић је рекао да Јоцића никад није званично упознао.

Он је изјавио да нису тачни наводи вештака економско-финансијске струке о укупној суми украденог новца, која према оптужници износи око 528 милиона динара. Он је одбио да каже бар оквирно колика је, по његовом мишљењу, била та сума, тврдећи да то не зна. Поновио је да су сменовође добијале 25 одсто. Зарада коју су добијали инкасанти, као најслабије плаћени, износила је од 20.000 до 50.000 динара недељно. Сменовође су, према његовим речима, заједно бројале паре и одвајале 40 одсто "за Београд". Он је тај новац паковао у кесе и у украсни папир, а затим је пакете давао куриру Мирославу Клопановићу. Ђорђевић је додао да је он, радећи као сменовођа, добијао редовну плату у предузећу од 17.000 до 23.000 динара.

– Обим посла са крађом путарине није био толики колико је утврдио вештак. Поред тога, постоји много возача који су изверзирани у избегавању плаћања путарина па је и то утицало на мањак, али о томе ћу касније говорити. Најискреније се кајем због поступка којим сам своју породицу довео у ову ситуацију. Молио сам породицу и пријатеље да не долазе на суђење, јер ја овде не добијам одликовања, него се мени суди – казао је Живојин Ђорђевић.

Милан Јоветић, првооптужени, који је прекјуче одбацио све оптужбе за крађу путарина, казао је да нема ниједно питање за Ђорђевића.

– Све што је он рекао за мене није тачно – казао је кратко Јоветић.

Суђење се наставља данас саслушањем трећеоптуженог Ненада Станковића.