Дан кад су се губиле медаље

Последњи дан 34. европског првенства у гађању из малокалибарског оружја наша стрељачка репрезентација дочекује са две бронзе које су освојиле женска екипа МК пиштољем и Ивана Максимовић у троставу, јер је лоша срећа проузроковала да наши стрелци МК пиштољем остану без медаље, можда чак и две.

У екипној конкуренцији Димитрије Гргић, Дамир Микец и Андрија Златић заузели су четврто место са 1.655 кругова, колико је имала и Русија, којој је припала бронза захваљујући томе што су Кулаков, Гончаров и Кулијанов имали седам унутрашњих центара више од наше тројке (32:25). Злато је припало Италији (1.671), сребро Турској (1.665), а све је могло да буде знатно другачије да Андрија Златић, који је бранио шампионску титулу у овој дисциплини освојену 2011. у Ковилову, није почео такмичење са 90 кругова, па у другој серији имао више него скромних 87 кругова...

Шансу да све поправе имали су Димитрије Гргић и Дамир Микец, који су Србију држали на трећем месту све до финиша и последње серије. Међутим, Гргић је у пет последњих хитаца изгубио место у финалу, а Микец сасвим сигурно екипни а можда и појединачни трофеј јер је до 54. хица био на другом месту.

Тада је електроника показала да је погодио „тројку”.

Микец је сигнализирао да то није његов метак, в. д. селектора Горан Максимовић је уложио жалбу, иако је екипа и са тим проблематичним хицем била чврсто на трећем месту. а Микец у финалу. Наш репрезентативац је добио право на поновни хитац.

Наравно 61. метком погодио је центар мете и, мислило се, обезбедио бронзу за екипу и финале за себе. Почело је и славље, али убрзо Жири за класификацију је саопштио да је Микец ипак погодио „тројку” а уз то кажњен је одузимањем два круга! Тако је последњу серију завршио са 84 круга – десетак мање него што је нормално. За место у финалу било је потребно 555 кругова, а он је уместо 563 круга уз усвојену жалбу имао 554 (по серијама: 90, 95, 95, 95, 95, 84), баш као и Димитрије Гргић (93, 91, 93, 92, 95, 90). Обојица су имали само круг мање од осмог финалисте. Гргић је заузео 11, а Микец 12 место, док се Златић од титуле шампиона Европе опростио 24. местом и скором од 547 кругова (90, 87, 94, 95, 89, 92).

– Сигуран сам да сам видео да је мој хитац „центар” у тренутку када се на екрану појавила „тројка”. Могу да оценим и слабу деветку без гледања у екран, а камоли „тројку”. Ко би знао да би било боље да се не жалим – вајкао се после такмичења Дамир Микец, али узалуд.

Ништа од екипне медаље и појединачних финала.

Данас, последњег дана такмичења на стрелишту „Пампас” у Осијеку наши стрелци МК пушком Немања Миросављев, Миленко Себић и Стеван Плетикосић покушаће да у троставу, својој најјачој дисциплини, повећају број трофеја освојених на овом шампионату Европе.

----------------------------------------------

Серија малера и четвртих места

– Ово никада нисам доживео. Микец је до 54. хица водио, али смо морали да се жалимо јер је био потпуно уверен да „тројка”није била његов хитац, а и нисмо могли да предвидимо како ће после те стресне ситуације да настави меч. Мислили смо да је грешка до електронике. Гледили смо касније мете Микец, његов тренер Урош Качаванда и ја и уверили се да је поклапање код „тројке”. Да смо знали да ће Микец у последњих шест хитаца одржати ритам, не бисмо се жалили и све би било у реду. Који је разлог да погоди „тројку” никада нећемо сазнати, можда је био лош метак, можда је оружје заказало… Потпуно верујем Микецу, искусан је стрелац, и заиста нема објашњења за ову ситуацију без преседана којом се наставила серија малера и четвртих места – рекао је в. д. селектора Горан Максимовић.