Србија на бриселском рендгену

Када је Европска унија, сада већ давне 2005, почела анализу усклађености хрватског законодавства с европским стандардима, убрзо је из Брисела стигла опомена да Хрватска мора да уклони препреке за грађане ЕУ који желе да купују некретнине и земљиште у тој земљи. Званичницима из Брисела засметала је тада и државна кампања под геслом „Купујмо хрватско”, јер се, како су поручили, тиме утиче на избор потрошача, дискриминише инострана роба, речју крше европска правила.

Шта ће све испливати на површину у процесу тзв. скрининга за Србију, који Европска комисија почиње 25. септембра, није могуће тачно предвидети. Једино је извесно да ће наша земља од тада, па све до марта 2015. године, кад би тај посао требало да буде окончан, бити под изузетно оштром лупом ЕУ. За тих годину и по требало би да буде прецизно утврђено где и колико српско законодавство одступа од европских правила. Толико да, како каже један европски експерт, „до извештаја о скринингу можете обмањивати цео свет, од извештаја – никога”.

Поред пароле „Купујмо домаће”, која се и овде често чује, на рендгену ЕК појавиће се, сасвим сигурно, и низ других „неевропских црта” српског лица, које ће, потом, у преговорима са ЕУ бити „пеглане” према европским узорима. При том ће Србији бити лакше него што је било земљама у суседству које су пре ње прошле тај пут, јер је имала више времена за припрему. Док нам Андреј Енгелман, експерт ГИЗ-а, Немачке организације за техничку сарадњу, који је био директно укључен у креирање словеначког модела преговарања са ЕУ, преноси да Словенија није била довољно спремна за дубинску анализу ЕК, да је то за тамошња министарства било време када „дословце нису спавали” и да су им из Брисела, због тога што није постојао интернет и могућност да европске прописе добију електронским путем, комбијем слали све папире.

Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, каже: „Данас, после година искуства с државама које су приступале ЕУ 2004, али и са Хрватском, ове године, процес је постао много уређенији. Постоји структура, постоје јасно дефинисане процедуре и то нама свакако олакшава посао у односу на раније, када су земље учествовале у процесу који је за њих био непознаница.”

Рекавши да Србија „мање-више има већ формиране процедуре и институције” за процес који предстоји и да се тренутно ради на прилагођавању постојећег система, „што може бити завршено за недељу-две”, Мајсторовић истиче да ће „наш систем у потпуности бити спреман за 25. септембар, када је заказан први састанак тзв. експланаторног скрининга у области правосуђа и основних права”.

На том састанку може се, како смо чули од Енгелмана, очекивати да ће експерти ЕК представити европске тековине за подручје правосуђа, да ће ићи од директиве до директиве и указати на могуће проблеме. Потом ће следећег месеца српски представници рећи колико су домаћи прописи усаглашени са европским, ко ће и како све то довести у ред. Он, међутим, наглашава да „није толико важно шта ће све показати скрининг, колико је битно да земља убеди државе чланице ЕУ да тачно зна како ће доћи до решења за неусаглашена питања”.

С друге стране, Мајсторовић указује да ће Србији, када се дефинишу разлике између српског законодавства и европског правног система, на основу извештаја који ће написати Комисија за свако поглавље, бити јасно где мора да уложи додатне напоре. „Ако погледате мишљење ЕК о спремности Србије за преговоре са ЕУ, из 2011, од 33 поглавља (а има их укупно 35) која су заснована на правним тековинама ЕУ, за 28 поглавља се каже да је Србија у средњорочном року спремна да у потпуности преузме обавезе из чланства. То, преведено на свакодневни језик, значи да смо неке четири године до тренутка да достигнемо те стандарде”, наглашава он. Мораће, изгледа, да се ради знатно више у пет области. Онима које се односе на владавину права (поглавља 23. и 24), затим регионални развој, где ће бити неопходно оснивање многих институција, пољопривреду и заштиту животне средине, која је „изузетно скуп део европског правног поретка” и где ће наша страна морати да затражи прелазне рокове за усклађивање.

Ласло Варга, потпредседник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, очекује да ће у анализи која следи посебан проблем бити неколико милиона нерешених предмета у правосуђу, број поступака које су грађани Србије покренули пред Европским судом за људска права, али и питање безбедности границе. „Начин на који се илегално улази на јужним границама Србије, а потом како и у ком броју ти имигранти напуштају границу на северу, такође ће бити велики проблем, с којим ћемо се вероватно борити годинама”, уверен је он.

Да се на предстојеће тешкоће може гледати и из другог угла, потврђује и Варгина оцена да ће највећи проблем бити управо оне области у којима не постоје правне тековине ЕУ.„Ту постоји неколико вредности дефинисаних Лисабонским споразумом и Повељом о основним правима. Али све то нису прописи које је лако спровести, јер су у значајној мери апстрактни, па је цео тај систем функционисања правосуђа и поштовања људских и мањинских права можда, уз косовски проблем, највећи изазов”, наглашава он.