Плаћање обавеза на невиђено

"Где то у свету има да плаћаш порез, а не знаш колике су ти обавезе. Немаш решење, немаш никакво обавештење, нити наговештај колики би порез могао да буде. Зашто да плаћам више или мање? Докле ће држава да се служи мојим парама без камате? Тешко им је да напишу једно харачлијско решење. Зато тражим само да ме уврстите у ред људи и да ме уредно обавестите о томе шта и колико треба да платим. Плаћам што морам, а шта и зашто – нико од порезника да ми каже."

Ово је само један у низу коментара читалаца сајта "Политике" на текст о томе да ли грађани Србије, пре него што добију решење о плаћању пореза на имовину за ову годину, треба да плате аконтационо другу рату или пак треба да сачекају "ажурне" порезнике. И шта сада?

Пореска управа је била дужна да до краја марта ове године на адресе 1,5 милиона обвезника у Србији пошаље решења за плаћање пореза на имовину за ову годину. Тај папир грађани с правом очекују. Једноставно да би знали колико су својој држави дужни по том основу. Уместо тога од њих се очекује да "поступе по наређењу". То ће рећи да уплате аконтацију руководећи се прошлогодишњим задужењима. Без обзира на то што не знају прави износ задужења и што ће, по свему, овогодишњи укупан дуг бити сигурно већи. Колико већи? Не зна се. Званично је инфлација у прошлој години била 6,6 одсто, док је по Републичком заводу за статистику прошлогодишњи раст цена на мало износио 12,7 процената. Порезници су изјављивали да повећање пореза "неће бити веће од десет процената".

Порезнике, такође, не занима, како се и сама "Политика" уверила у разговору с надлежнима у Пореској управи, да ли је неко од обвезника затурио прошлогодишње решење па сад нема увид колики износ треба да уплати као аконтацију. У таквим случајевима порезници их као по команди упућују да за своје обавезе зову подручну филијалу. Поново пренебрегавајући чињеницу да је управо њихова обавеза била да обвезнике на време обавесте о задужењима, а не да се грађани о томе сами распитују. То је посао пореске администрације.

Иако су у Пореској управи Србије потврдили "Политици" да грађани ове године, управо због закашњења пореских решења, неће плаћати затезну камату, уколико до 15. маја, када је био последњи законски рок, нису измирили ту рату, порезници су то јуче одлучно демантовали. Позивајући се на Закон о пореском поступку и администрацији, у Пореској управи истичу да се на дуг, па и на порез на имовину физичких лица, обрачунава камата почев од наредног дана од дана доспелости обавезе за плаћање.

Шта то значи?

Да грађани сами себи разрежу пореску рату приближно лањској обавези. И да је, разуме се, увећају за неки постотак, јер се то од њих очекује. Колико? Зар је то важно. Ако рату преплате – ником ништа. Нема приносне камате. Али, прекораче ли рок за плаћање – ево казне у облику камате.

Из свега тога проистиче, дакле, да порезници очекују, да су грађани, сви одреда, завршили високе економске школе и да им је порески систем толико близак баш као и таблица множења па им за обрачун пореза решења и нису неопходна. Шта је са оним суграђанима који ове године први пут плаћају порез на имовину, јер су тек постали власници стана или неке друге имовине? Одговор постоји, али порезници га не дају. То мора да тражи грађанин. Ред потеза је тако обрнут: уместо да се држава на сваки начин избори за свој изворни приход, а чиме него пуним и правовременим информисањем својих обвезника, она их кажњава због сопствене спорости и немарности.

Дакле, обвезницима пореза на имовину, који нису до 15. фебруара и 15. маја 2007. уплатили по четвртину од укупног лањског износа или су то учинили после истека ових рокова, обрачунава се камата од 23,5 одсто годишње или нешто мање од два одсто месечно.

По добијању пореског решења, која Републичка пореска управа најављује за 15. јун, обвезници су дужни да уплате евентуалну разлику између одока процењених аконтација и праве суме одређене у решењу за ову годину. И то у року од две недеље од дана уручења решења како би избегли ново плаћање затезне камате.

Иако се Републичка пореска управа правда тиме да од 1. јануара ове године није више у њеној надлежности наплата и контрола изворних прихода, већ градова и општина, са достављањем пореских решења каснило се и ранијих година.

У Пореској управи Србије закашњење у достави решења објашњавају чињеницом да они данас наплаћују порез за 140 општина и градова, а за још толико локалних самоуправа то чине нове градске пореске управе. Да ли је тај разлог довољан да их ослободи сваке одговорности?

Одговор може бити само одричан: управо то је требало да буде повод више да грађане благовремено обавесте о њиховим доспелим обавезама или да им наговесте да ће решења каснити. Али да без обзира на то, сходно прописима, они тај део обавеза треба да измире на време како не би били изложени већим трошковима.

Пореска администрација је, нажалост, дуго ћутала. Тек када их је "Политика" у више наврата упитала шта се заправо догађа са решењима и зашто касне, почела су да стижу каква-таква објашњења. Неких боље и да није било, јер су изазвала још веће неспоразуме. А обавеза порезника, као државних службеника, није само да убирају порезе, већ и да буду на услузи својим грађанима дајући им правовремене и корисне информације. Оне су овог пута изостале, а цех ће опет платити грађани.

-----------------------------------------------------------

Плаћање и казне

Да би грађанима било јасније шта заправо треба да плате и до када како би избегли затезну камату као пример наводимо да је обвезник дужан да плати 4.000 динара укупан износ пореза на имовину. То практично значи да он за сваки квартал треба да плати по 1.000 динара.

Уколико би му се десило да је за други квартал платио 950 динара, значи 50 динара мање, јер није добио решење и не зна колики му је стварно дуг, али је то платио до 15. маја када је истекао последњи законски рок за наплату, избећи ће плаћање камате. Међутим, иако је испоштовао рок до 15. маја, обвезник је дужан да накнадно по добијању пореског решења уплати евентуалну разлику између уплаћених аконтација и аконтација утврђених на основу задужења за ову годину и то у року од 15 дана од дана уручења решења.

Једино ће тако избећи плаћање затезне камате.