Остала су само двојица

Сумње више никакве нема. Анализа Б узорка показала је да је Американац Тајсон Геј, други најбржи спринтер света свих времена користио допинг да би побољшао своје резултате. Представници Антидопинг агенције Сједињених Држава саопштили су да је 16. маја троструки светски шампион из 2007. године (100, 200 и 4 х 400 м) у организму имао забрањени стимуланс оксилофрин.

То је потврђено и анализом другог, А узорка и америчког шампиона очекује казна од две године забране такмичења, као и брисање свих резултата постигнутих после 16. маја. Сада се очекују и резултати Б узорка узетог од Јамајчанина Асафе Пауела, који за разлику од Геја, одлучно одбија сваку алузију да је користио допинг, што може да буде и контрапродуктивно јер може да се протумачи као одбијање сарадње са Светском антидопинг агенцијом (ВАДА), а то поништава минималну шансу да му се казна ублажи на само годину дана (чему се Геј нада).

Браћа по допингу Геј и Пауел, будући да су обојица користили оксилофрин, који се добија од горких поморанџи, нису први спринтери највећег светског формата који су ухваћени у превари, тако да су сада од десеторице најбржих људи света чисти само светски рекордер Јамајчанин Јусеин Болт (9,58 секунди) и петопласирани на „ол тајм” листи, његов земљак Неста Картер (9,78). Сви остали били су или кажњени због доказаног допинга, или накнадно – по завршетку каријере – доведени у чврсту везу с њим.

Од арсеника до горких поморанџи

Уочи Олимпијских игара у Пекингу допинг-гуру Виктор Конте, инспиратор „БАЛКО скандала”, који је однео са стазе многе асове попут Мерион Џонс, Тима Монтгомерија и Кели Вајт, изјавио је да спринтер без допинга може да претрчи 100 метара за 9,94 секунди можда 9,92 и то само ако је у перфектној кондицији, ако има перфектну грађу (механику) и максимално дозвољен ветар у леђа. „Могу да кажем да је све што је испод 9,8 сумњиво, а све испод 9,7 јако сумњиво”.

Геј и, вероватно Пауел (док анализа Б узорка не буде позитивна – невин је), сигурно нису оксилофрин да се освеже после напорних тренинга, већ због чињенице да овај дериват сока горких поморанџи производи експлозивну снагу важну за спринт. Чињеница да су два љута ривала из две земље користила исти препарат да побољшају своје способности наговештава могућност да је оксилофрин тренутно у много широј употреби...

Уосталом, и у допингу су као и у моди одувек постајали трендови. Као један од првих средстава за побољшање атлетских резултата, у време када је све било дозвољено, био је арсеник који се претходно давао тркачким коњима. Један од најпознатијих корисника арсеника (помешаног са живим јајетом и чашицом коњака) по сопственој тврдњи био је олимпијски победник у маратону из 1904.Американац Том Хикс. У овом светлу налаз лекара стокхолмске болнице да је нашем спринтеру Душану Милошевићу на Олимпијским играма 1912. позлило јер је имао тровање арсеником добија сасвим другу конотацију.

Било је то пионирско време спорта и допинга, кад су се за побољшавање способности користили психостимуланси, често у намирницама и биљкама које су се користиле у свакодневној исхрани, а тек хладни рат и жеља светских моћника да кроз супремацију у спорту докажу надмоћност својих идеја, увели су системски и систематски допинг на – научној бази. Државном допингу на Истоку супротставила се приватна допинг иницијатива на Западу уз прећутну дозволу власти, развијани су анаболчики стероиди, коришћен је хормон људског раста, инсулин, крвни допинг, ЕПО... и тако до „горке поморанџе”.

Морис Грин под сумњом

Наравно, не користе само спринтери допинг, ни само атлетичари. Они и бициклисти, такође и пливачи, су на лошем гласу јер их је највише и јер су у овим спортовима контроле најчешће и најригорозније. Много допинг афера забележено је у дизању тегова, рвању, скијашком трчању, а најмање у најпопуларнијим спортовима – фудбалу и кошарци. Објективно, у њима допинг и није потребан, јер ако се уморите изаћи ћете из игре и замениће вас други играч. Уз то „трошење” организма, рецимо на фудбалској утакмици, је неупоредиво мање него у маратону или скијашкој трци на 50 км, а не изискује ни толику експлозивну снагу као дизање тегова или трака на 100 метара...

Било како било, тек осморица од десеторице најбржих људи света свих времена су имали некакав „однос” са допингом, али само двојици резултати су поништени јер су били позитивни на антидопинг контроли када су их постигли. То су Бен Џонсон (Канада) несуђени олимпијски шампион са 9,79 из Сеула 1988. и Тим Монтгомери (САД) са 9,78. из 2002.

Лични рекорд Тајсона Геја и други резултат свих времена (9,69) из 2009. важиће и даље јер је у прекршају ухваћен четири године касније, као и истоветни резултат Јамајчанина Јохана Блејка постигнут прошле године, јер је 2009. био кажњен тромесечном забраном такмичења због коришћења лакшег допинга – метилхексанамина. И, ако Асафа Пауел буде кажњен његових 9,72 из 2008. остаће задуго на листи десет најбољих резултата на 100 метара, као и претходни светски рекорд Американца Мориса Грина од 9,79 из 1999. године, јер су обојица тада успешно „положили” антидопинг контролу.

Грин је каријеру завршио без икакве казне, али тренер Тревор Грејем оптужио га је 2008. године да је од њега за 40.000 долара купио стероиде, стимулансе и инсулин током 2003. и 2004. Американац је то, наравно, одбацио као лаж, а Грејем је био тренер Џастина Гетлина (такође и Мерион Џонс), који је свој светски рекорд (9,77) изгубио још 2006. због допинга (четири године казне) и који се вратио међу десет најбржих прошле године са 9,79.

Десети на овој листи са 9,80 секунди из 2011. Јамајчанин Стив Малингс је имао два блиска сусрета с допингом. Први, још 2004. кажњен је због коришћења тестостерона, а други пошто се угнездио међу најбрже људе света јер је користио средства за „маскирање” допинг средстава и сада је на издржавању доживотне забране бављења атлетиком...