Лепеза над сабљом

Између сабљи и топова Карађорђа, Милоша Обреновића и њихових наследника, у суседству слика војвода који јуришају на Турке у Конаку кнеза Милоша нашло се и мало места за сомотске папуче кнегиње Јулије и сервис за кафу краљице Наталије. Другачија, женска историја смештена је у оквиру посебне изложбе "Принцезе и краљице" која је, због изузетног интересовања публике током манифестације Ноћ музеја, продужена до 8. јуна. Тако ће гардероба српских владарки, намештај са дворова и прибор за јело које су принцезе и краљице саме бирале, још неко време сведочити о култури 19. века.

Катарина Митровић, ауторка поставке, одабрала је портрете, фотографије и личне ствари Јелене Карађорђевић, Персиде Карађорђевић, кнегиње Љубице, кнегиње Јулије, краљице Наталије и краљице Драге.

– Историјски музеј Србије, у чијем је саставу Конак на Топчидеру, јавности је познат преко сталне поставке о Првом и Другом српском устанку. Историја може сагледати и из другачије перспективе. Наше владарке су имале важан удео у друштвеном, културном и политичком животу земље. Преко најважнијих женских личности у српској држави 19. века може се сагледати и промена идеала које је српско друштво постављало пред жене. Од традиционалних улога мајке и домаћице до нових идеала жене као модне иконе, оне која пласира нове трендове у облачењу и понашању – истиче Катарина Митровић.

Јелена Карађорђевић била је супруга Црног Ђорђа. Ако су њени портрети веродостојни, није се истицала лепотом, а водила је скроман живот у дому са једноставним покућством и прибором. Нимало заносна није била ни кнегиња Љубица. Са слике се види да је била достојанствена, а савременици су хвалили њену скромност и честитост. Била је мајка нације, неустрашива владарка која јаше коња вешто као мушкарац, још боље рукује оружјем. Са Милошем се није слагала. Живели су одвојено, била је једна од најжешћих критичара његове политике. Путописци су бележили да није носила накит, настојала је да ограничи употребу злата и драгог камења и трудила да задржи друге жене у једноставности старих обичаја.

Кнегиња Јулија била је већ нешто друго. Рођена је у мађарској племићкој породици Хуњади. Српска јавност је, каже Катарина Митровић, негодовала због кнегињиног католичанства што је младу Јулију нагнало да удовољи средини у свему, од понашања до гардеробе. Језик је учила од Ђуре Даничића, склопила је пријатељство са првом домаћом поетесом Милицом Стојадиновић Српкињом, помагала школовање девојака, носила стилизовану српску ношњу. Иза ње су остали фотографија са венчања са Михаилом у капели руског посланства у Бечу, женствени комади гардеробе, кошуља од ручно тканог платна, мека, танана и нежна, ципеле од пурпурног сомота са везом од позлаћене нити и свиленог конца, постављене белим тафтом. Облачила је дугу антерију крем боје са зеленкастим листовима и цветићима.

– Жене су привлачне и занимљиве, а нарочито жене владара. Због њих се испред Топчидерског конака за време "Ноћи музеја" формирао ред дугачак готово пола километра! Ја сам, као аутор изложбе, поносна на тај успех, јер нисам очекивала да нам по мраку, киши и хладноћи дође око 2500 људи и то поред бројних локација у центру града – подсећа наша саговорница. 

Са краљицом Наталијом креће нова ера српских владарки. Она је важила за једну од најлепших жена са европских дворова. Интригирала је светску јавност, о њој се говорило по салонима замкова старог континента. Жене су је обожавале, напомињу историчари, јер је била елегантна и модерна. Бечки и париски декоратери су уређивали њен дом. На фотографији апартмана краљице Наталије приметни су луксуз и стил, свуда је одисао европски печат. Са двора Обреновића сачувани су и комплет за компот са грбом, тацне, сервис за белу кафу, чаше са ликовима краља Александра и краљице Драге.

Две мекане лепезе и златна кутија за накит назначавају како су Обреновићке могле живети. Ту је и једна страна јеловника који је припреман 10. априла 1889. године. Посетиоци Милошевог конака могу погледати и Наталијин свадбени венац, хармоничан детаљ разореног брака са краљем Миланом.