Светски крем са Балкана

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Барселона – Сусрети Србије и Црне Горе постају полако класика светског ватерпола. Још увек су у игри ватерполисти који су рецимо у Монтреалу 2005. били под истом капицом. Бранио је Радић, у игри били Јановић и Јокић, а са друге стране Никић,Удовичић и селектор Савић су учествовали у освајању злата.Селектор је био Петар Поробић данас председник Стручног савета Црне Горе а помоћници Небојша Новоселац и Мирко Блажевић данас кормилари Немачке односно Бразила.

Дејан Савић посебно памти Црну Гору. Последњу 444. утакмицу за репрезентацију одиграо је баш против ове земље у мечу за олимпијску бронзу у Пекингу. Постигао је два гола и био један од најбољих играча за победу 6:4.

После раздвајања Државне заједнице односи два савеза су били хладни. Црна Гора је у тој ситуацији на прву утакмицу у Будви позвала Хрватску. Формирана је и Регионална лига којој је знак стоп стајао за Партизан из више разлога. А један је био за став Јадрана да „црно-белима” нема места док не плате обештећење за Андрију Прлаиновића.

И данас Новљани на томе инсистирају, али су односи далеко бољи. Још 2007. Србија се неколико дана припремала у Херцег Новом. Две године касније пред СП у Риму Црногорци су били на Бањици. И увек су се селектори бунили јер је дружење играча било у првом плану.

Последњих неколико година велико пријатељство се заборавља само када је утакмица у питању. Поједини сусрети попут Малаге, Пекинга, Загреба, Ајндховена и Лондона се памте. И овај одигран синоћ припада тој класи.

Србија и Црна Гора су садашњост и будућност светског ватерпола. Заједнички контакти су у обостраном интересу. Ваља очекивати да ће Савић и Перовић наставити са таквим акцијама и бити пријатељи до оног тренутка када почне меч у базену. Тада се све заборавља. А по његовом завршетку, све по старом.

Д. Стевовић