Председник Бундестага плагијатор?

Листа немачких политичара оптужених да су нечасно дошли до звања доктора наука употпуњена је са два нова имена. Реч је о председнику Бундестага Норберту Ламерту и о покрајинском политичару Северне Рајне-Вестфалије Марку Жану Ојману.

Критичари пребацују Ламерту, једном од челних политичара владајуће Демохришћанске уније, да је у фуснотама дисертације пропустио да укаже да се ради о цитатима – чак 21 пропуст на 40 уводних страна. Тиме је, тврди се, туђа научна сазнања приказао као своја, па је покренут поступак за одузимање докторске титуле.

Случај није реткост у круговима владајуће коалиције, додају критичари, иподсећају на „докторске афере” које су потресале демохришћане и њиховог коалиционог партнера, либерале.

Случај секретара за медије Северне Рајне-Вестфалије, члана Социјалдемократске партије, указује да ни опозиционим политичарима плагијаторство није страно. 

Десетине политичара су минулих година откривени као плагијатори и били приморани да поднесу оставке. Почело је у пролеће 2011. када је тадашњи министар одбране Карл Теодор цу Гутенберг био приморан да поднесе оставку, пошто му је одузето докторско звање.

Кратко потом, у жижи сличне афере нашла се немачка потпредседница Европског парламента Силвана Кох-Мерин из странке либерала. Ипак, највише реакција изазвала је оставка немачке министарке образовања и потпредседнице демохришћанске странке Анете Шаван, у фебруару ове године.

Сада је у жижи интересовања случај председника Бундестага који су објавили анонимни аутори на једном порталу. Упркос анонимности, подаци су по мишљењу стручњака веродостојни и случај може да добије само један епилог – одузимање титуле, стечене 1975. 

Реч је о дисертацији из 1974. коју је Ламерт годину дана касније одбранио пред стручном комисијом факултета социјалних наука при Рурском универзитету Бохум.

Као доказ плагијаторства указује се на тезе које нису само „позајмљене” из туђих радова, већ су преписане из такозваних секундарних интерпретација.

Ламерт се јуче обратио Универзитету Бохум са молбом да се преиспита аутентичност његове дисертације коју је, како је рекао, написао како је најбоље знао и умео – остављајући простор за критику:

„Можда сам, ту и тамо, због превеликих амбиција и ревности превидео неке чињенице.“

Професор Универзитета Лудвиг-Максимилијан у Минхену Мануел Рене Тајсен, водећи немачки стручњак за процену плагијаторства, тврди, међутим:

„Недостаци и грешке у дисертацији су такве природе да никако не може бити речи о превидима или ненамерним грешкама.”