Строс-Кан чека суђење за подвођење

У Француској тек треба да почне суђење Доминику Строс-Кану и групи од још једанаест лица због оптужби да су организовано подводили проститутке по хотелима у Лилу, Паризу, Вашингтону, Мадриду. Истражне судије нису поверовале у објашњење бившег директора Међународног монетарног фонда који тврди да је мислио како су девојке спонтано путовале и учествовале у групним сексуалним забавама. Оптужују га да је заједно са утицајним људима из полиције организовао караван проститутки, за шта су се трошила и лична и државна средства. Сам Строс-Кан не пориче да је са задовољством учествовао у слободним групним журкама.

Откако је у пролеће 2011. избила афера „Софител”, када је због оптужби да је силовао собарицу њујоршког хотела морао да поднесе оставку на функцију шефа ММФ-а, да би одмах потом био избрисан са листе могућих председничких кандидата француских социјалиста, Доминик Строс-Кан је узалуд покушавао да поврати бар свој стручни углед. То му до сада  није успело ни у Старом ни у Новом свету. Када је у марту прошле године позван у Кембриџ да постдипломцима овог престижног универзитета говори о светској економској кризи, морао је да уз јако обезбеђење уђе на задња врата. На главном улазу чекала га је маса огорчених студената: „Нема места за силоватеља”, „Одлази ДСК”, „Жене заслужују боље”, узвикивали су. Осамсто студената и професора претходно је потписало петицију да се откаже заказано предавање Доминика Строс-Кана. И наравно ДСК, и протест против  његовог насилништва били су вест, а не квалитет његовог предавања коме једва да је присуствовало стотинак људи. 

Француска, поучена примером ДСК, и данас се каје што је дуго прећуткивала испаде својих грађана из повлашћених слојева друштва. Правдали су се обичајем да се у тој земљи не завирује ни у чији кревет, па ни у „приватни живот” политичара. Зато су многи насилни насртаји ДСК избили у јавност тек после њујоршке афере. Због насилничког понашања о коме су сведочиле неколике новинарке и једна списатељица, Строс-Кана су позивали на саслушања, али су се до сада све оптужбе завршавале предистражним радњама. Тек ових дана одлучено је да се због различитог деликта учешћа у подводачком ланцу Строс-Кан ипак изведе на суд.

За све то време у сада владајућој Социјалистичкој партији нико и не помишља да му понуди било какву, чак ни симболичну функцију. Ни стручни економски кругови нису ради да га позивају. Не треба им политички радиоактиван човек.

Истина, свуда где се појави ДСК то ће бити  вест. Али људе више интересује која женска особа је у овом тренутку насела да буде његова изабраница, него шта би ДСК могао да допринесе у решавању економских проблема. Крајем лета прошле године његова трећа жена, богата Ан Синклер, некада чувена водитељка на француској телевизији, признала је у јавности да се од њега развела. Она је иначе претходно учинила све да га одбрани од оптужби њујоршке полиције, дала је огромну кауцију како би га извукла из затвора, изнајмила је стан на Менхетну где је са Строс-Каном становала до окончања истражних радњи. Није хтела јавно да говори ни о утврђеним чињеницама, о његовим многобројним и уобичајеним ванбрачним сексуалним везама. На крају се ипак развела, али му је дала неколико милиона долара, колико му је фалило да би се нагодио са њујоршком собарицом и њеним адвокатима да одустану од приватног судског процеса.

Као да му свега тога није доста, на овогодишњем Канском фестивалу ДСК се појавио са новом партнерком Миријам Л’Афир, за коју су медији утврдили да је менаџер за комуникације на француској телевизији.

За његову струку до сада су, једино, колико је познато, заинтересовани Руси. Недавно је именован за члана надзорног одбора Роснефт банке, која је у власништву државног нафтног предузећа „Роснефт”. 

Новац је Строс-Кану преко потребан, не само да би поплаћао евентуалне кауције за ново суђење, већ и да би бар понекад задржао своје место на црвеном тепиху – до чега му је очигледно много стало.