Папина револуција се не допада свима

Ватикан – Фрањина револуција је у току. И нису сви задовољни.

После четири месеца свог папата, Фрања је позвао младе католике да уђу у ровове и да се лате духовног оружја како би прочистили прашњаву, доктринарну цркву која губи вернике и значај, пише у анализи АП.

Рекао је да жене треба да имају већу улогу, не као свештенице, али место у цркви која признаје да је Марија важнија од свих апостола. А Ватикан је окренуо на главу, вероватно убацујући промају у затровану хомофобичну културу, једноставно употребљавајући реч „геј” и рекавши: па шта?

У међувремену, шармирао је милионе верника и светске медије и одржао папску мису пред другим највећим бројем окупљених људи. То би требало да обезбеди неку сигурност да ће урадити оно због чега је изабран: да користећи као модел сопствену личност и личну историју реформише не само нефункционалну ватиканску бирократију, већ и саму цркву.

„Он католичанству враћа веродостојност”, каже историчар цркве Алберто Мелони.

Такав ентузијазам не деле сви.

Фрањин претходник Бенедикт Шеснаести био је уз католичке традиционалисте привржене старим латинским мисама, уз противнике реформи записаних Другим ватиканском концилом. Та група је Фрањин избор дочекала забринута, а сада посматра како се остварују њихови најгори страхови.

Фрањо је и јавно и приватно говорио против тих „група рестаурације” и оптуживао их да су егоцентрични назадњаци без додира са јеванђеоском мисијом цркве у 21. веку.

Његова недавна одлука да свештеницима верских редова забрани служење старе латинске мисе без изричитог допуштења, изгледа да поништава једну од великих Бенедиктових иницијатива: одлуку из 2007. којом се свима који то желе омогућава шира употреба латинске литургије из времена пре Другог концила. Ватикан демантује да је то у контрадикцији са Бенедиктом, али традиционалистички католици у Фрањиним речима и делима виде претњу. Сада као да се повлаче.

„Буди паметан. Биће времена у будућности да људи увиде шта Ватикан Два значи а шта не значи”, упозорио је недавно своју конзервативну паству отац Џон Зухлсдорф. „Али запамтите моје речи: уколико се сада, у овом окружењу, буните против Ватикана Два, могли бисте да изгубите оно што сте остварили.”

Чак и умеренији католици нису опчињени Фрањом. У недавном интервјуу, надбискуп Филаделфије Чарлс Чапут признаје да десно крило католика „у целини није заиста срећно”.

Фрањо, да се констатује, није променио ништа од учења цркве. Нити је ишта што је рекао или урадио противно доктрини. Све што је говорио и урадио уздиже хришћански концепт љубави према грешницима, али не према греху, и цркви која је самилосна, отворена и милостива.

Али, тон и приоритет могу по себи да представљају промену, посебно када се ради о питањима која нису била предмет расправе, као црквене доктрине о абортусу, геј браковима и другим темама које су често помињали Бенедикт и папа Јован Павле Други.

Ватиканско гласило, „Осерваторе Романо” је у среду, хвалећи промене које је унео папа Фрањо, реч „геј” вероватно први пут употребила у својој 150 година дугој историји.

„У само неколико речи новина је била саопштена јасно, не претећи црквеној традицији”, коментарише лист папине изјаве о гејовима и женама. „Можете све да промените не мењајући основна правила, она на којима почива католичка традиција.”

И док су папини коментари током 82 минута дуге конференције за штампу у авиону којим се враћао из Бразила привукли највећу пажњу, он је говорио и о другим стварима које оснажују идеју да је у току један сасвим друкчији понтификат.

Он је рекао да црквени судски систем поништавања бракова мора „поново да се размотри” јер ти судови нису дорасли циљу. Он је такође најавио улазак у учење цркве која разведеним католицима и онима у новом браку забрањује причешће уколико нису добили поништење. „Време је за милост”, рекао је папа.

Фрањо је изјавио да његова одлука о именовању осморице нових кардинала који ће га саветовати почива на експлицитном захтеву кардинала из конклаве што су га изабрали и желе да „аутсајдери”, а не ватикански званичници, управљају црквом. Стварајући паралелно управљање црквом уз ватиканску бирократију, Фрањо се обавезао да он и кабинет кардинала представљају цркву на сваком континенту.