Римско сребро Космаја

Космај који данас важи за оазу у коју се радо бежи од градске вреве, у доба од првог до четвртог века био је права рударска ризница сребра, бакра и гвожђа. О периоду који је претходио владавини Константина Великог, поклоницима античке уметности  занимљивостиу атријуму Народног музеја откривала је Мирјана Глумац, виши кустос Збирки „Дуњић” и „Космај”.

Предавање је носило назив „Римско сребро Космаја” и на њему се чуло о експлоатацији руда током римске епохе и изузетном значају рудника на Космају. Бављење рударством диктирало је и одређени начин живота и поштовање правила које је захтевао прокуратор. Он је имао апсолутну власт у овом крају. У руднику тог времена радили су осим мушкараца и жене и деца. Онај ко би закупио рудно окно морао је да почне са експлоатацијом у року од 25 дана без паузе најмање шест месеци. Својеврсни порез на закуп давао се царској благајни, на тај начин осликано је привредно римско устројство. Тадашња војска плаћана је сребром, а потом и сребрним новцем.

Мирјана Глумац подсетила је да је недовољно истражено рудно богатство Космаја, али да су од користи и геолошка истраживања јер она говоре да су рудници богати и да је експлоатација могућа. Од космајског сребра, које је осим Рима стизало и у друге земље, рађени су предмети у престижним  радионицама.

Током истраживања пећи нису откривене. Занимљиво је да су нађени рударски фењери.

Посетиоцима је синоћње предавање било обогаћено и слајдовима на којима су приказани осим археолошких предмета и мозаици. На некима од њих доминирале су рибе. Оне су биле важан симбол за оне који су хтели тајно једни другима да кажу да су хришћани у време када тако нису могли званично да се изјасне.

У низу занимљивих сачуваних предмета је и сребрно луксузно посуђе из трећег века, као и прстен у облику змије који је накнадно позлаћен. Нађени су и предмети од ћилибара...

– Нека нова испитивања Космаја дала би драгоцене податке о овом рударском басену – казала је Мирјана Глумац.