У Културном додатку у суботу, 3. августа, читајте:

Текст Станка Црнобрње „Култура у пореском жрвњу”:

Можемо ли ми да преобликујемо наше министарство културе такода свима националну културу учини доступном и привлачном. Да врхунску мобилну комуникациону технологију учини, свима, лако приступачном. Да олакша раст медијима, креативним индустријама, занатима, телекомуникационим предузећима, тако што ће да смањи намете и ограничења, подржи иновације и, истовремено, заштити интересе становништва

---------------------------------------------

Интервју са Сашом Стојановићем „Хероји који залежу под кафански сто”:

Саша Стојановић: Моје књиге читају посвећеници у њижевност „на оштрици жилета”

И даље остајем при својој тврдњи да о Клаузевицовом „наставку политике оружаним средствима” могу да пишу само они који су осетили мирис барута и којима крв још голица ноздрве

----------------------------------------------

Колумну Предрага Ј. Марковића „Разбратимљење”:

У понедељак ће се обележавати пети август, у Хрватској парадама, као дан победе и поноса, у српским земљама парастосима, као дан пораза и понижења. Таква непремостива разлика у погледу на један историјски датум баца у засенак изливе братске љубави на књижевним и филмским приредбама, концертима поп и фолк музике, пословним и туристичким сусретима. На једној страни видимо братимљење, на другој разбратимљење. Који процес је историјски „истинитији”?

----------------------------------------------

Текст Невена Цветићанина поводом две стотине година од рођења Његоша „Владика, океан”:

Марија Страјнић, фотографија са изложбе „Опсесија”, галерија Артгет

За тачно 20 година свог владичанства Његош је успео да дивљој племенској Црној Гори подари атрибуте државности; установио је политичке и безбедоносне институције (Сенат, Гвардија, Перјаници), оформио је порески и царински систем (Дација, Ђумрук), формирао је државни протокол аката јавне власти (Исходјајушчи журнал), конституисао је први званични буџет, уредио државне приходе и расходе те оформио финансијски систем. Коначно, формирао је велике новчане резерве и након своје смрти је оставио више стотина хиљада форинти и рубаља у државној каси.

--------------------------------------------------

Текст Лауре Барне „Крфски и савиначки пејзажи Косте Миличевића”:

Мотив са Крфа, 1916.

Те хладне децембарске вечери 1936, изложбу је отворио Вељко Петровић, у то време шеф Уметничког одељења Министарства просвете, и први пут јавно сврстао Миличевића у ред зачетника српског, додуше окаснелог али аутохтоног – импресионизма, раме уз раме с Надеждом Петровић и Миланом Миловановићем. Интегрални Петровићев говор објавила је сутрадан Политика