Шарени плафон под отвореним небом

Од кише ни трага. Врућина и после заласка сунца бије из асфалта, а испред клуба „QP Lounge” у Улици краља Петра – раширени кишобрани. Црвени, зелени, жути, тегет, розе... Наслоњени један уз други, ови важни реквизити спојили су кровове новог градског састајалишта и суседне зграде, правећи тако својеврсни плафон под отвореним небом.

– Одскора су наш заштитни знак. Без повода. Красе нам башту и буде романтику – појашњава Лена Радмиловић, домаћин дружења.

Узалудан је био покушај репортера да докучи колико има окачених амрела. Није то пошло за руком ни посетиоцима, који су сваки час подизали поглед и кажипрстом прелазили од једног до другог низа. Одустајали су јер им се, кажу, привиђала „дуга” пред очима, а како и не би када их има 250.

Радмиловићева је подсетила да ови кишобрани нису забадава овде. Штите и од кише и од сунца, како кад затреба.

Госте је служио Љубомир Попов, најбољи српски бармен, који је ову титулу освојио на прошлогодишњем светском такмичењу у спремању коктела у Кини. Хаус музику пуштао је ди-џеј Максим Ковачевић.

Први „кишобран” заправо је био сунцобран и није имао никакве везе с кишом. Служио је као статусни симбол или симбол части и био је резервиран само за угледне особе. Хиљадама година стари кипови и цртежи из древне Асирије, Египта, Персије и Индије приказују владаре и њихове слуге који их сунцобраном штите кад звезда упече. У Асирији је само краљ могао да има сунцобран.

Први расклопиви кишобран појавио се у Енглеској 1850. године, као изум Хенрија Холанда који га је осмислио са челичним жицама, а Семјуел Фокс га је дорадио.

У необичном амбијенту клуба „QP Lounge” намећу се и стихови Бране Црнчевића: „Кад би мени дали кишобран, ја га не бих потрошио сам. Пола места ја бих дао неком ко је добар, а случајно сам. Кишило би, док ми корачамо,пола тамо, а пола овамо. Ставили би дан под кишобран, ја и добар, а случајно сам”.