Побуна због Зеолита

Три града у Србији су дизала побуну због планова да се у њима подигне постројење за опасан отпад. Протестовало се у разним крајевима земље након најава да ће се код њих градити регионалне депоније.

Јабланица, село смештено 18 километара од Крушевца, прво је место у Србији чији житељи, позивајући се на еколошке мотиве, прете да неће дозволити да се у њиховој околини ископава минерал за који важи да је малтене универзални лек – зеолит.

Ако држава попусти, као што се повлачила и пред досадашњим локалним „еколошким устанцима”, ова земља ће и даље морати да, од 7.000 тона зеолита, колико годишње потроши, увози 6.800 тона. Коп у Јабланици би, за почетак, годишње требало да донесе готово половину те количине – 3.200 тона. У перспективи, налазиште би, с обзиром на резерве, могло дати 206.000 тона.

Јабланичане, међутим, минус у националном билансу увоза и извоза зеолита не брине колико, како кажу, њихово здравље. Без обзира на уверавања надлежних да опасности нема, мештани се, наводи Дејан Минић, председник савета оближње Месне заједнице „Витановац” и један од вођа протеста, плаше да ће, због минирања у копу, појас пречника осам до десет километара бити застрт покровом камене прашине која ће погушити сву вегетацију у том пољопривредном крају.

Ако минирања и не буде, каже он, инвеститор, београдска фирма „Контрактор”, најављивао је употребу хемикалије која би отопила камен, ослобађајући из њега зеолит.

– Још шездесетих година прошлог века, када су обављена прва истраживања налазишта зеолита у нашем крају, један од професора који је радио на испитивањима упозорио је људе одавде да би експлоатација зеолита била еколошки погубна. Неколико хиљада људи сада живи у местима која би била уништена. Нећемо им допустити да дођу. Имамо свој хлеб, путеве, спортски терен, мост, све што нам је потребно. Не желимо ништа од те фирме осим да нам се не појављује на прагу. Ако и покуша, нећемо јој допустити – каже Минић.

Отпор Јабланичана према доласку „Контрактора”, судећи по Минићу, није потакнут само црним слутњама, већ и искуством из Јелен Дола, где је иста фирма, тврди он, изазвала еколошку катастрофу вадећи зеолит. „Контрактор”, наводи Минић, није чак ни израдио студију о процени утицаја ископавања на животну средину, а и одобрењу за експлоатацију је истекао рок.

Минић и његови саборци заиста верују у те тврдње, али се изгледа нису пажљиво распитали. У Јелен Долу се из земље вади кречњак, и то без икаквих последица по здравље људи и природе, а то и не ради „Контрактор”, каже Милован Мићовић, председник општине Пожега, којој Јелен До припада.

Фирма „Контрактор” добила је 9. јула и коначно решење за почетак рударских радова, потврђују у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања. Утицај ископавања на околину није ни било потребно процењивати, јер је реч о пројекту за који се таква студија, по закону, и не мора припремити, објашњавају у Министарству енергетике и животне средине.

– Технолошки процес производње је такав да не изискује бушење и минирање. Експлоатација и транспорт минералне сировине се одвија помоћу багера кашикара, камиона и булдожера. То је мањи коп, у чијем окружењу нема заштићеног природног или културног добра ни подземних вода, а и стамбени објекти су на довољној удаљености. То су потврдили и Завод за заштиту природе и локална самоуправа – наводе у ресору Зоране Михајловић.

И у министарству рударства потврђују да је „Контрактору” одобрено ископавање искључиво без употребе експлозива или хемикалија. Ако се инвеститор буде држао задатих параметара, оцењују у Министарству животне средине, неће бити дизања прашине, загађења вода, претеране буке – било каквог угрожавања околине.

– Дозвола обухвата експлоатацију само на 72 ара, и то на парцелама које су у нашем власништву. Зашто у Јабланици протестују, не разумем. Мада, то није општа побуна, много мештана већ је радило са нама на припремним истраживањима, негодују само појединци – каже Мирко Максимовић, власник „Контрактора”.

Општи интерес за експлоатацију јабланичког налазишта зеолита је опипљивији. Пет одсто прихода „Контрактор” мора током наредних двадесет година, на колико му важи дозвола за вађење минерала, уплаћивати републичком буџету. Зеолит је, како напомињу у Министарству животне средине, и један од најбољих супстанци за пречишћавање отпадних и загађених вода.

Пошто пречишћавамо свега десетак одсто отпадних вода, а имамо и реке које су озбиљно угрожене хемикалијама, „инјекција” зеолита би Србији добро дошла. Ипак, у Министарству рударства кажу да овлашћења за помоћ инвеститору да отпочне ископавања – немају.

Лек за тешке метале

Зеолити су група око 200 минерала. За орално узет зеолит се верује да у желуцу и цревима човека везује алкохол, глукозу, тешке метале и једињења попут нитрозамина, након чега се они излучују из организма, каже др Драгана Јовић, из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

– Студије спроведене у експерименталним условима, на ткивима лабораторијских животиња, показале су за поједине зеолите да имају неку врсту антиоксидативног дејства, повећавају пе-ха вредност садржаја у цревном тракту, изазивају умножавање и усмерени развој неких од ћелија коштаног ткива. Ипак, потребна су додатна истраживања за довољно научних доказа у прилог ефективности и јасних системских ефеката зеолита – наводи др Јовић.