Најоштрије речи

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. јуна – Овде је данас озваничен почетак метеоролошке сезоне урагана, за коју ће се тек видети да ли може да буде жешћа од политичког "невремена" које је већ поприлично уздрмава односе између САД и Русије. Узајамне критике и придике две силе чак расту како се приближавају два сусрета председника Џорџа Буша и Владимира Путина, следеће недеље на самиту Групе осам у Немачкој, а затим 1. и 2. јула на породичном имању Бушових у Мејну.

Шефица америчке дипломатије Кондолиза Рајс и Путин употребили су јуче изразе који подсећају на речник хладног рата, оцењује данас "Вашингтон пост". Примајући признање за допринос обједињавању Немачке, Рајсова је у Потсдаму, наводи лист, директно подсетила на тај период идеолошког и војног надметања, рекавши да "ми желимо партнерство с Русијом у духу 21. века, Русија изгледа делује по принципу из прошле ере". Путин је, додаје се, готово истовремено, на конференцији за штампу "оптужио Америку за империјализам" као и да је планом за постављање ракетног штита у централној Европи подстакла "нову рунду трке у наоружавању".

Обе стране се истовремено труде да своје акције објасне тако да не представљају претњу једна другој. Ракетни штит је, кажу Американци, превентива против пројектила који би могли да дођу од "отпадника", каквим се овде нарочито сматра Иран. Тестирање нове руске ракете је, кажу Руси, само "одговор на ту једнострану акцију партнера и има за циљ да одржи баланс снага у свету".

За хладни рат, испуњен нуклеарним "одвраћањем", својевремено се говорило да проповеда "борбу за мир у коме ни камен на камену неће остати". Времена су се у много чему променила, али "Њујорк тајмс" данас истиче да је "широки дијалог између Вашингтона и Москве достигао најоштрији тон после пада комунизма".

Хроничари констатују да је до погоршавање односа дошло после више година интензивног зближавања Беле куће и Кремља, од Регана и Горбачова, преко Клинтона и Јељцина, до Буша и Путина. Почетак крупнијег неслагања у садашњем "тандему" можда је представљала америчка инвазија на Ирак 2003. да би се потом распламсавала заједно с растом руске енергетске моћи и споровима око процеса у бившим совјетским републикама.

Појединим аналитичарима се чини да Америка и Русија улазе у фазу редефинисања укупних односа, у којима су се везе између њихових председника испољиле као постојаније него између две земље. Примећује се, при том, да ни Буш ни Путин нису један другог поименично "оцрнели".

Американац чак избегава да лично изговори тешке речи на рачун Русије, али њујоршки дневник данас открива да је уместо њега то, синоћ у Балтимору, учинио овдашњи "експерт за Русију, заменик помоћника државног секретара за европске и евроазијске послове" Дејвид Крамер. Он је, наводи се, актуелне акције Кремља оценио као "негативне тенденције према људским правима и демократији у Русији" уз "повећани притисак на новинаре и невладине организације" и додао томе и критику на рачун низа спољнополитичких потеза Москве, међу којима и њено "политизовање" испорука нафте и гаса европским земљама.

Крамеров критички говор (уз акценте о значају сарадње између две земље у борби против тероризма и на другим пољима) представља "наставак дипломатске тактике Беле куће да најтеже поруке препусти нижем рангу званичника, како би се доносиоцима политичких одлука оставио шири простор за договарање на вишем нивоу", оцењује "Њујорк тајмс". Лист подсећа да је Путин први страни лидер кога је Буш позвао на породични посед у Кенебанкпорту и наводи речи Рајсове из Потсдама да се у односима Америке и Русије испољавају "кооперација и конкуренција, пријатељство и трвење".

Престонични "Пост" указује и на то да нека од трвења изгледају "непремостива". Као примере за то именује "неслагања око будућег статуса Косова и амерички план за постављање система ракетне одбране у Европи".

-----------------------------------------------------------

Оставка саветника Беле куће

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. јуна - Данијел Бартлет, један од најповерљивијих и најистрајнијих сарадника шефа Беле куће, данас је изјавио да ће се са положаја председниковог саветника повући следећег месеца. Одлазак је образложио већим посвећивањем породици и преласком на рад у приватном сектору.

Бартлет (36) је 14 година у тиму Џорџа Буша, од времена кад се овај кандидовао за гувернера Тексаса. Хроничари наводе да је његова оставка, најзначајнији такав чин у администрацији, после оставке шефа Пентагона Доналда Рамсфелда, прошлог новембра.