Забава на ролерима

Када је 1700. године један непознати Холанђанин, љубитељ клизања, пожелео да свој омиљени спорт примењује и лети, није могао ни да замисли да ће његов изум касније постати чувен свуда у свету. Овај Холанђанин направио је дрвени рам у који је уградио дрвене точкиће и затим га фиксирао на своју ципелу. Тако су створени први ролери, који су изгледом више подсећали на старе ролшуе.
На једном маскенбалу у Лондону 1760. године највећу пажњу и одушевљење окупљених освојио је изумитељ Џозеф Мерлин који је на забаву дошао у чизмама са металним точкићима. Док је ролао по скупоценом поду у балској дворани и успут свирао виолину, Мерлин није могао да прикочи и улетео је у велико огледало на зиду дворане. Огледало се разбило, а ролери су "ускочили" у енглеско друштво. Од тада, иако не често, ролери су коришћени више за забаву него за рекреацију.

У Берлину 1818. године Немци откривају чари ролера који су први пут коришћени на позоришним даскама. У једној балетској сцени, где је требало клизати по леду, балетани су се појавили клизећи по позорници захваљујући точкићима на својој обући. Годину дана касније у Француској је први пут патентирана "ролајућа" чизма, на чијем ђону је био прикачен рам са дрвеним точкићима, поређаним у једном реду.

Енглез Роберт Џон Тајрс из Лондона патентирао је 1823. године "ролито" ролере који су се састојали од ципеле на чијем је ђону било закачено пет точкића у једном низу.

У годинама које су уследиле готово паралелно у Енглеској и Немачкој проналазачи су настојали да усаврше ове ципеле са точкићима. У другој половини 19. века преко океана, на америчком континенту, Џејмс Плимтон пронашао је начин како се може прилично сигурно и једноставно возити на точкићима. Он је 1863. године конструисао ципелу са точкићима који су били поређани у два низа, по два са сваке стране. У наредним деценијама "котрљајуће" ципеле су постале популарне међу становницима многих земаља света, а почетком прошлог века почели су да се граде центри за вожњу ролера. Тако је 1902. године у Чикагу отворено игралиште за љубитеље ролера, које је било у облику круга, а стаза се простирала по ободу овог својеврсног "прстена". Вожња ролера постепено је прерасла у прави спорт, а о његовој популарности довољно говори податак да је у првим деценијама прошлог столећа у америчким градовима отворено на десетине стаза за љубитеље "ролања".

Временом је дрвени рам који се буквално навлачио на ципелу замењен много модернијом варијантом, па су данас ролери направљени из једног дела – дубоке ципеле која је обично од пластике и точкића који су прикачени у једном низу на подлогу помоћу металних шипки. За разлику од некадашње вожње која је значила споро кретање и тешко заустављање, модерни ролери омогућавају брзу и ризичну вожњу, а посебне кочнице "укопавање" у месту. Ролери су данас популарни на целој планети, а последњих деценија све чешће се одржавају ролеријаде и велика такмичења у вожњи на "котрљајућим" ципелама.