Хоће ли Танјуг постати владин биро?

Помоћник министра културе и информисања Драган Коларевић изјавио је јуче да ће новинска агенција Танјуг бити трансформисана у владин биро за комуникације и то по немачком моделу. Како је навео у изјави за ТВ Пинк 3, тај биро ће обављати послове од непосредног значаја за владу, прикупљаће и емитовати информације које су у интересу владе по свету на различитим језицима. Коларевић није искључио могућност социјалног програма за запослене у Танјугу.

Тиме је, после више година разматрања различитих сценарија за државну новинску агенцију, званичник задужен за медије наговестио могуће решење које, међутим, збуњује стручњаке. Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски каже да му није познат „немачки модел” који помиње Коларевић.– Не знам за такав модел да се новинска агенција, скуп и велик погон, трансформише у владин биро. У свету има различитих примера, па и да државе имају део капитала у агенцијама. Неке од њих се због традиције и статуса сматрају државним, иако је власништво већински приватно. Предложено решење могло би се посматрати као продужетак живота Танјуга који би, у будућности, неком новом одлуком могао васкрснути из владиног бироа. Мени то личи на неку бирократско-социјалну варијанту – сматра професор Вељановски.

Он истиче и фаворизован положај Танјуга на тржишту, јер за разлику од приватних новинских агенција Бета и Фонет, има подршку државе. Поменуте агенције, иначе, створили су новинари који су током деведесетих година прошлог века напустили Танјуг.

Сам Коларевић до закључења овог издања „Политике” нашој редакцији није доставио одговоре на питања који би разјаснили предстојећа збивања на медијској сцени Србије.

Петар Јеремић, председник извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС), каже да је нејасна изјава помоћника министра о трансформацији Танјуга у владин биро, јер је непознато да ли ће, како је раније било речи, то бити обављено по посебном закону.

– Одлука о владином бироу за комуникације морала би да предвиђа и добар социјални програм. Нигде у свету он не функционише са толико људи. Такође, то би значило да Танјуг као такав неће да обавља оно што раде новинске агенције како не би био нелојална конкуренција – појашњава Јеремић. Директорка Танјуга Бранка Ђукић јуче није желела да за „Политику” коментарише најављену трансформацију ове агенције у владин биро. Иначе, Танјуг дневно емитује око 400 информација, више од 100 фотографија, видео и аудио-записа.

У РТВ Војводина, другом јавном сервису, јуче нису желели да коментаришу наводе помоћника министра за културу. Петар Јеремић из УНС-а сматра да рок који је држава дала за финансирање јавних сервиса из буџета, заправо показује да не постоји јасна визија како трајно решити проблем. А држава, према речима нашег саговорника, мора да сноси одговорност с обзиром на то да није нашла добар механизам за ефикасније наплаћивање РТВ претплате.

Коларевић је јуче најавио да се за локалне медије уводи пројектни начин финансирања, по којем ће локалне самоуправе да расписују конкурсе за област информисања и „задовољавања потреба грађана за јавним информисањем”. Петар Јеремић из УНС-а поручује да ово удружење неће да одустане од предлога по коме се годишње локалним медијима гарантује два одсто буџета. „Држава је крива за лошу приватизацију медија у локалним самоуправама и сада мора да нађе начина да то исправи”, поручује Јеремић.

--------------------------------------------------------------------------------

Тијанић:потребно нам је 80 милиона евра из буџета  

Помоћник министра Коларевић је јуче најавио и решење проблема финансирања РТС и РТВ Војводина који би следеће две године били на буџету, иако нацрт закона о јавним медијским сервисима још није познат јавности. Самим тим, каже директор РТС-а Александар Тијанић, далеко је и од усвајања у парламенту.

– Према томе, Коларевић може само да каже да мисли да ће идуће године РТС бити на буџету. Што се нас тиче, могуће је да прођемо добро и лоше. Добро – ако из буџета добијемо 80 милиона евра за годину дана. На то бисмо додали око 15 до 17 милиона прихода од маркетинга, што је довољно да се припремимо за дигитализацију, као и за социјални програм за одлазак хиљаду људи. Ако добијемо 60 милиона евра то неће бити довољно за дигитализацију, а ако добијемо 50 милиона то ће представљати неку врсту рада у принудним условима – објашњава Александар Тијанић, директор РТС-а за „Политику”.

Да ли ће овакав начин финансирања РТС-а, који је иначе супротан препорукама Европске уније о материјално и политички независном Јавном сервису, угрозити његову независност и објективност у раду, Тијанић не жели да коментарише док не види предлог закона.

– Србија је специфична земља. Политичари нађу начина за утицај и кад то изгледа немогуће. Сви српски режими су имали такав однос према РТС-у. Овај режим у овој години се понаша коректно, али ћемо праве намере видети из своте која буде одвојена. Ми разумемо да је криза и да то није мала свота, али Јавни сервис кошта, јер даје услуге друштву: чува културу, језик, традицију, обичаје – истиче Тијанић.