Директор РФЗО: Апотека Београд поклонила 12 милиона евра

После откривања афере у Клиничком центру Србије (КЦС) у којој је 15 лекара ове установе осумњичено да је злоупотребило допунски рад, контролне службе Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), како објашњава професор др Момчило Бабић, директор РФЗО, наставиле су да истражују све случајеве злоупотреба у здравственим установама.

– КЦС је одлучио да изађе у јавност са информацијама о злоупотребама у тој болници. Осим њих, контролисали смо Клинички центар (КЦ) Војводине, Апотека Београд и друге институције због сумњи на неправилности у раду и ових дана истиче рок за њихове приговоре на записнике наших контролора. Чим истекне рок за приговоре, привешћемо процедуре крају – додаје др Бабић.

Како је објаснио, у Апотеци Београд је 1.371 милијарда динара (око 12 милиона евра) усмерена на донације локалној самоуправи, а у КЦ Војводине је др Александар Лажетић урадио у прошлој години 134 ортопедскe операцијe, а њих није смео да обавља у радно време.

На питање „Политике”, упућено надлежнима у КЦ Војводине, да ли је др Лажетић злоупотребио допунски рад и да ли је обавио поменуте операције иако за то није имао дозволу, при томе добијајући новац и за операције и за функцију директора РФЗО за Војводину, стигао је одговор да „др Лажетић, од 1. августа 2011. до 10 маја 2013. године, док је вршио функцију директора филијале РФЗО, није остварио примања у Клиничком центру Војводине ни по једном основу”.

Оптужбе на рачун Апотеке Београд, одбацује Драгана Симић, директорка ове установе, објашњавајући да већ пишу приговор на записник РФЗО, који им је стигао прекјуче и да имају рок за жалбу од осам дана. Она истиче да су напади на њих неосновани и да су они у пословању поштовали правила.

– Сва средства која је фонд пренео апотеци пребацили смо добављачима за лекове са позитивне листе. Иначе смо по прописима у обавези да 50 одсто добити пренесемо локалној самоуправи и то је одлука Управног одбора апотека. И та добит је распоређена искључиво здравственим установама у Београду, то јест уложена је у капиталне инвестиције и за запошљавање младих лекара. Подвлачим да то нема никакве везе са парама РФЗО – тврди Симићева.

Већина лекара Клиничког центра Србије против којих су поднете пријаве због злоупотреба у допунском раду и чињенице да је КЦС оштећен за 2,1 милион евра, тврди да није добијала никакве противзаконите и енормне зараде. У међувремену, кривичне пријаве против 15 запослених у КЦС-у, осумњичених за малверзације у вези са допунским радом, доспеле су у Прво основно тужилаштво, које ће кренути са проверама навода у записнику добијеним из КЦС-а. Како сазнајемо, следи прикупљање свих података о овом случају и када информације буду детаљно испитане знаће се да ли ће бити покренута истрага против медицинара, хоће ли доћи до подизања оптужнице или ће предмет бити одбачен.

Неки од наших најугледнијих интервентних кардиолога потврдили су да су сви стручњаци који су уграђивали стентове имали индивидуалне уговоре са РФЗО, да раде ове интервенције у току и ван радног времена, с тим да испуне норму за такозване елективне случајеве (уградња стентова и код пацијената који нису хитни). Кардиолози тврде да наводне суме које су добијали за операције, а нечија примања су била процењена и на 6.000 евра месечно, нису тачне, већ да су за једну интервенцију приликом инфаркта добијали по 4.000 динара.  

У нишком Клиничком центру, помоћник директора за интернистичке гране професор дрСаша Живић, објаснио је да су са лекарима који су долазили из Београда склапали уговоре на основу онога што су урадили и да нису били плаћани унапред.

– То је био врло једноставан и одржив уговор. Са овим лекарима није склапан радни однос нити су имали било које друге бенефиције, већ су добијали хонорар по интервенцији – каже др Живић.

О. Поповић, Д. Давидов-Кесар

----------------------------------------

Државне апотеке прозивао и ревизор

Државни ревизор Радослав Сретеновић, крајем децембра прошле године, оптужио је државне апотеке да нису спроводиле поступак јавних набавки и да су на тај начин злоупотребиле државни новац, то јест да су незаконито потрошиле 33 милијарде динара.Апотеке су тада узвратиле да су тврдње ревизора тенденциозне и засноване на погрешном тумачењу примене Закона о јавним набавкама, јер до тада наводно није било јасно утврђено питање набавке лекова у државним апотекама.

Кључна примедба на пословање државних апотека била је да се набавка медикамената са Листе лекова, који се издају на рецепт, врши без спровођења поступака јавних набавки, дакле без конкурентности, транспарентности и поштовања начела једнакости понуђача. Резултат тога био је да су државне апотеке, иако државне установе, које су живеле од марже, а плате и трошкове унајмљивања пословног простора и рад апотекара нису покривале из буџета, врло добро опстајале и поред тога што им је РФЗО лекове плаћао са 300 дана кашњења.После скоро шест месеци прегањања и државне апотеке су морале да за све лекове спроводе поступак јавних набавки, а тај тежак прелазак на нови начин набављања највише су осетили дијабетичари, јер су у једном тренутку све државне апотеке остале без инсулина.

O. П.