Откуп станова солидарности

Када су у питању станови солидарности, запослени који су код послодавца правног лица остварили то право по основу првенства на ранг-листи имају право откупа по повлашћеним условима предвиђеним Законом о становању и Одлуком о начину, условима и роковима коришћења и враћања средстава солидарности.
Ни Закон ни Одлука не праве разлику између запослених у привредним друштвима и запослених у државним органима, установама и јавним службама. Уопште, категорија откупа станова по повлашћеним условима (при чему је тржишна цена стана умањена сразмерно плаћаним доприносима за стамбену изградњу током претходних година радног стажа) уведена је у поступку приватизације у стамбеној области и преласка из друштвене у приватну својину.

Пошто су за станове у друштвеној својини већ једном издвајана средства из заједничке потрошње и бруто зарада, дозвољен је откуп по повлашћеним условима. Међутим, процес приватизације с једне стране није окончан, јер још има неоткупљених станова, а са друге стране није до краја ни законски регулисан. Уредба о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини само је један покушај да се лакше премости прелазак на тржишне услове у стамбеној области, али она не може да задире у правни однос који је већ створен, нарочито када су у питању станови солидарности

Ако оставимо на страну различита тумачења прописа, као чисто правно питање недовољно разумљиво обичним грађанима, постоји и други низ околности које намећу потребу да се откуп ових станова доврши по повлашћеним условима, без прављена разлике између запослених.

По правилу, функционери у државним органима нису никада добијали станове по конкурсу већ посебно, такозване кадровске станове. Мада ни наведени закон ни одлука не искључују право руководилаца да конкуришу за станове солидарности, у редовном поступку то се ретко кад догађало. Један од разлога су услови за добијање станова солидарности: дужина радног стажа и нерешено стамбено питање, што код руководећег кадра углавном није случај. Други разлог је квалитет и локација станова солидарности, који се често у жаргону називају "раднички станови", што довољно говори о каквим се становима ради (граде се у насељима удаљеним од центра и нису луксузно опремљени већ стандардно).

Већина запослених који су конкурисали за станове солидарности а који раде у јавним службама и државним органима јесу лица са ниским примањима, учитељи, наставници, професори, домари, теткице, особље запослено у медицинским установама, често кадар са средњом и нижом стручном спремом чије плате су осетно ниже од запослених са високом спремом тако да не испуњавају услове за отплату кредита. Једину корист има држава која настоји да поново прода (препрода), по тржишној цени, станове солидарности, чија изградња је финансирана средствима издвојеним из бруто зараде и средствима учешћа самих запослених (у висини 15 посто вредности стана), или евентуално установе у којој раде. Додуше, на дугорочни кредит, с тим што тако прибављена средства иду у државни буџет а не у стамбени фонд установе, односно државног органа.

Такође, услови за прелазак на тржишни начин решавања стамбеног питања нису још обезбеђени, како по питању одговарајућих регулативе, тако и по питању услова за кредитирање куповине стана. Стамбени кредити су са високим каматама и ограничењима везаним за лична примања и године живота због отплате, иако је то противно начелу забране дискриминације. Тако запослени који нису успели да добију стан од предузећа и да откупе друштвени стан долазе у ситуацију да су ускраћени да стан купе и по тржишним условима путем кредита, јер не испуњавају услове које намећу банке, а који су много неповољнији него у другим државама.

Неспорно је да је и код доделе станова солидарности било доста малверзација, нарочито у случајевима када су због недостатка средстава за учешће квадрати уступани другим правним лицима, с правом каснијег враћања, па до враћања није долазило, или су станови додељивани без правног основа трећим лицима. Међутим, то су спорадични случајеви којима треба да се баве надлежни органи, али то није разлог да се запосленима који су те станове добили регуларно ускрати већ стечено право откупа по повлашћеним условима. С обзиром на постојеће услове, иако реликт неког другог времена и другог облика својине, откуп станова, нарочито станова солидарности, мора бити доведен до краја и круг мора да се затвори.