Лоши сати добре куће

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јуна – Тај дан је закупцу стана у вишеспратници вашингтонског предграђа Френдшип Хајтс почео као и сваки други, са устаљеном дозом принуде. Устао је пре зоре, да би на време послао извештај у Европу где је шест сати више него овде, па је кренуо у уобичајено привикавање на јаву, у неколико потеза.
Одврнуо је славину у купатилу, али ни кап није канула. Притиснуо је дугме на даљинцу, али је телевизор остао без слике и тона. Потражио је вести на Интернету, али је компјутер емитовао поруку да је линија у прекиду.

Намах је помислио да нешто није у реду с њим. Ствари овде важе за  савршеније и поузданије од ћудљиве људске природе.

Кад се флашираном водом донекле "довео у ред", са запрепашћењем је утврдио да нешто није у реду с поменутим – апаратима за интимну и масовну комуникацију. Оптерећеног свакодневним вестима које сеју страхове, убрзо га је спопала слутња да је можда у току нови терористички напад, који се годинама најављује. Ако и није баш то, сигурно је некаква "ђаволска рука" подесила да одједном, прошлог уторка, буду угрожени битни елементи модерне егзистенције.

Прекид за прекидом

Шта ли тек следи после овако синхронизованог прекида водене, телевизијске и интернетске везе са светом – питао се, прибојавајући се одговора. А одговори су почели да пристижу споро, али знатно брже од закључења необичног "случаја".

Прво је дошло обавештење да је још у току ноћи пукла главна водоводна цев насеља. Неколико сати касније, разглашен је квар у систему кабловске телевизије, и он је једини брзо отклоњен. Интернетска централа је пак уверавала да је код ње стање нормално па да се проблем крије у персоналним компјутерима…

У згради у којој се све то исподогађало, живи више од хиљаду људи, махом домаћих лица у врло поодмаклим годинама или младих парова, као и страних дипломата, новинара, бизнисмена. Тако глобализовано друштво, на непријатност је деловало прилично локално.

Странци су се чудили како је могућно да оваква зграда, надомак вашингтонског "центра света", остаје без воде цео дан. Питали су и – зашто нису дошле цистерне с водом за пиће. Домаћини су такође били изненађени али су налазили снаге да похвале водоводну и службу за хитне интервенције које су послале воду за пиће у канистерима од по неколико литара.

Што је ванредна "суша" дуже трајала, то су сцене све више подсећале на призоре несташице из "трећег света". Неугодности је повећавала и околност да због нестанка воде нису радили ни клима--уређаји, по дану који је многе презнојавао. Мука је остала без решења пуних – 30 сати, упркос употреби наизглед врло моћне механизације.

Испоставило се, зачудо, да "нема места чуђењу" – како су саопштили надлежни. Цев која је попустила била је добро направљена и много солиднија од оних који је о њој требало да брину: пукла је, јер је била – израбљивана већ 73 године, постављена још у време јавних радова "Њу дила" Франклина Рузвелта.

Са инфраструктуром кубуре многа "стара насеља" у "новом свету" – обелоданио је "Вашингтон пост". Само у престоничким предграђима, која важе за елитнија, овог маја пукле су 42 доводне цеви, девет више него у истом месецу прошле године. Зими је, наводи Санитарна комисија, стање још горе: прошлог фебруара је било, у просеку, по 17 пуцања водоводних цеви дневно, укупно 477, чиме је надмашен претходни рекорд, постављен још 1995, кад их је прсло 218.

Недовољно се улаже у инфраструктуру, каже посланик Исаија Легет из округа Монтгомери, где је четвртина цеви старија од пола века, па предлаже да се повећа цена воде потрошачима, чија плаћања чине "95 одсто водоводног фонда". Засад су сигурни само нови, чести прекиди у снабдевању – упозорила је Лин Ригинс из Санитарне комисије.

Водоводни проблем је појединим посматрачима учврстио утисак да у повеће проблеме Америке спадају – запостављање комуналних и других  услуга најширим слојевима становништва, као и заостајање квалификованости радне снаге за успоном технологије, па и трговине. У робним кућама је, на пример, тешко наћи продавца који може да објасни где је и каква је тражена роба, благајници се запетљавају ако се плаћа готовином, келнери често не знају каква јела послужују. Још је већа невоља с разним занатлијама, па се овде рачуна да је исплативије купити нову него поправити стару ствар.

И аутомати имају мана

Америка је, кажу критичари, земља стварања, иновација и високе технологије али и брзог застаревања, скупог и некомплетног одржавања много чега, па и здравља за које осигурање нема више од 40 милиона становника. И импозантна аутоматизација такође није без мана. Тешко се дође до саговорника у службама наплате и оправки. Аутомат интернетског "снабдевача" је, тако, поменутом ојађеном станару тврдио да је веза поправљена, иако је наставила са честим прекидима…

Кад је дотични кретао на пут преко океана овамо, познаници су га испраћали и опаском: "Благо теби, идеш у земљу која нема проблема а кад их и има она их извезе другима". Невоља је, међутим, знатно више од могућности њиховог извоза.

То се показало увелико – у ураганској трагедији недовољно обезбеђеног Њу Орлеанса, претпрошлог лета. А у малом – у лошим сатима добре куће вашингтонског предграђа, где је у дану обнове снабдевања водом, аларм натерао станаре на евакуацију а ватрогасце на интервенцију – због димљења изазваног радовима на поправци крова…