Најскупљи опушци на свету

Од 1. јула, сваки опушак од цигарете, немарно бачен на улицу или травњак у Великој Британији, коштаће прекршиоце 80 фунти (120 евра). Ова "казнено-поправна мера" британске владе само је допунски аргумент у борби за здравију и чистију животну средину, а примена почиње истог дана кад у Енглеској (у Шкотској и Велсу је то већ случај) ступи на снагу и забрана пушења у свим затвореним просторима, од кафана и канцеларија, до такси возила, која се такође убрајају у радна места.
Довитљиви предузетници већ су понудили разне варијанте џепних пепељара за оне који ни у шетњу не иду без цигарета, а таквих је, према званичним подацима, у Британији око 15 милиона или 24 одсто (што је незнатно мање него пре једне деценије, кад је пушило 28 одсто Британаца). Током Другог светског рата је 70 одсто житеља Британије уживало у цигаретама.

Острвљани су, ипак, далеко иза неких других Европљана по броју становника који се одаје овом пороку. Студија, ових дана представљена пред европским парламентарцима у Стразбуру, показује да су трећина Европљана окорели пушачи, у чему предњаче Грци (42 одсто), за њима Летонци, Мађари и Бугари (по 36 одсто становништва), док су апсолутни рекордери међу непушачима Португалци: чак 64 одсто њих никад није било, нити намерава, да постане зависник од никотина.

Сваки трећи пушач у ЕУ, у просеку, покушао је прошле године да остави дуван. Не зна се, додуше, са каквим резултатом, али је утврђено да су међу њима најупорнији били Британци (46 одсто) и Мађари (43 одсто). Са друге стране, чак 82 одсто Аустријанаца и 80 одсто Шпанаца који пуше немају намеру да се лише овог ужитка. Лошој навици се најмање одупиру менаџери и приватни предузетници (по 27 одсто).

У истраживању, спроведеном током ове године широм ЕУ, очигледно је да већина Европљана зна какве су последице пушења по сопствено и здравље околине (мада приличан број Пољака и и Литванаца још верује да је уживање у дувану сасвим безопасно), али нису сви спремни да о томе поведу бригу. Нарочито су се Данци показали као "безобзирни", јер су спремни да припале цигарету чак и у присуству деце и трудница, игноришући упозорења Светске здравствене организације (СЗО). "Докази су јасни: не постоји безбедан ниво излагања удисању дуванског дима", тврди директорка СЗО Маргарет Чен, на основу резултата истраживања која су показала да се од такозваног пасивног пушења непушачи могу заштитити једино – боравком у просторијама у којима уопште нема дуванског дима.

Како су утврдили научници, наиме, овај дим садржи око 4.000 познатих хемикалија, од којих више од половине узрокује рак. Чак и пуко удисање дима туђих цигарета погоршава постојећа обољења, као што је астма, и подстиче респираторне сметње и кардиоваскуларне болести које могу да доведу до превремене смрти. Процењује се да сваке године од непосредних и посредних "дуванских" последица умире око пет милиона људи (од којих 200.000 запослених, због излагања диму на радном месту), и то око 750.000 само у Европској унији, а око 700 милиона деце – половина укупног броја најмлађих становника планете – удише ваздух загађен дуванским димом.

Већина земаља ЕУ је прихватила препоруке СЗО и забранила пушење на јавним местима и у затвореним просторима, а – како показују најновије анкете – чак и већина пушача у ЕУ подржава ове мере, мада оне значе прогон пепељара не само из канцеларија, продавница, метроа, аеродрома (за ово је чак 88 одсто испитаника) већ и из ресторана и кафића (овде је подршка знатно мања, 62 одсто).

– До 2009. године ЕУ ће бити једна велика "непушачка зона" – предвиђа Маркос Кипријану, европски комесар за здравље.

Европска комисија је, иначе, још 2005. године лансирала свеевропску антипушачку кампању, вредну 72 милиона евра, усмерену пре свега на омладину и децу, јер се показало да житељи ЕУ већ са 13 година посежу за првом цигаретом.

Србија, додуше, још није чланица ЕУ, али по овом последњем податку – као да већ јесте.