Шампиони за сва времена

Према званичној статистици Међународне атлетске федерације (ИААФ) на досадашњих 13 првенстава света и два, која су им претходила (укупно три дисциплине) учествовало је 11.928 атлетичара и атлетичарки из 221 земље. Међутим, укупан број је 21.931, јер су многи учествовали више пута а до среде 14. августа рекордерка са 11 учешћа биће Португалка Сузана Фејтор (ходање на 10 и 20 км;1991-2011), а тада ће је достићи Шпанац Хезус Анхел Гарсија, такође ходач, који од 1993. није пропустио ни један шампионат и који је пријављен за предстојећи у Москви. Обоје су освајали медаље, али Шпанац је био много успешнији. Освојио је по једно злато и бронзу и два сребра, а Португалка смо бронзу 2005.

Причу о упорности могу да испричају и наши атлетичари Драгутин Топић (8 учешћа) и Драган Перић (7) али јавност много више интересују освајачи медаља и то најсјајнијих, поготово вишеструки. Ни њихов број није мали.

На досадашњим шампионатима одржано је досад 588 финала и подељено је укупно 2.256 медаља (рачунајући и 12 у свакој од 56 штафетних трка), а 518 учесника освојило је две или више медаља – укупно 1.525 (270 атлетичара 770 одличја, 248 атлетичарки 755 медаља). По један трофеј са светских шампионата понело је 492 учесника.

Рекордери међу њима су и најславнија имена светске атлетике и звезде светских шампионата.

У мушкој конкуренцији засад су без премца Американци Карл Луис и Мајкл Џонсон и Сергеј Бубка, а у женској Американка Алисон Феликс и Јамајчанка Марлен Оти.

Најбољи атлетичар 20. века у избору ИААФ Карл Луис најуспешнији је атлетичар на светским шампионатима са осам златних и по једном сребрном и бронзаном медаљом. На прва три шампионата света тријумфовао је на 100 м и у штафети САД 4 х 100 м, а у скоку удаљ на првом у Хелсинкију и другом у Риму. Серију победа у спринту на 100 м завршио је четвртим местом на четвртом шампионату у Штутгарту 1993, али једини пут трчао је на 200 м и освојио бронзу. Златни низ у штафетама прекинуо је сам, а тога се мало ко сећа. После победа у Хелсинкију (светски рекорд  37,86), Риму и Токију (светски рекорд 37,50) у Штутгарту је своје место у штафети уступио клупском другу из Санта Монике који није успео да се квалификује ни за једну појединачну дисциплину, док је у штафети био резерва. У скоку удаљ, иако је у Токију 1993. поставио најбољи резултат каријере са 8,91 м (уз јачи ветар од дозвољеног) није успео да освоји злато, већ само сребро. Мајк Пауел је скочио четири сантиметра више и поставио нови светски рекорд.

И Мајкл Џонсон, као и Луис има осам златних медаља, али ни једно сребро или бронзу. Једноставно никад на светским шампионатима није изгубио ни једну трку. Низ од четири узастопна тријумфа  на 400 м завршио је у Севиљи 1999. и данас важећим рекордом – 19,79. Због „згуснуте” сатнице када су у питању трке на 200, 400 м и штафети 4 х 400 м само по два пута је трчао у овим дисциплинама и сва четири пута освојио златну медаљу, а светски рекорд (2:54,29) који је 1995. у Гетеборгу поставио са америчком штафетом још се држи као рекорд светских првенстава.

Трећи у овом тролисту асова је и данас светски рекордер у скоку мотком Сергеј Бубка, који је тријумфовао у овој дисциплини узастопно на шест првих шампионата света. Подвиг без преседана. По три златне медаље освојио је за СССР и Украјину, а и он и Луис, имали су пех што су шампионати света до 1991. одржавани у четворогодишњем циклусу, а не у двогодишњем као од 1993.

То важи и за Јамајчанку Марлен Оти апсолутну рекордерку по броју одличја – 14 (3 златне, 4 сребрне, 7 бронзаних). Освојила их је на првих шест шампионата (2003. и 2007. такмичила се за Словенију без успеха) у тркама на 100 и 200 м и штафети 4 х 100 м, а више него по победама памти се по „најславнијем” поразу. У Штутгарту 1993. изгубила је злато за хиљадити део секунде! Американка Гејл Диверс је 100 м претрчала за 10,811 секунди, а Отијева за 10,812...

Ипак, ако се гледа број златних одличја Отијева не може да се мери са Американком Алисон Феликс. На светским шампионатима дебитовала је 2005. у Хелсинкију и тријумфовала на 200 м, 2007. у Осаки освојила је златна одличја ан 200 и 4 х 100 м, у Берлину 2009. на 200 и 4 х 400 м и на прошлом шампионату у Даегуу у обе штафете, док је на 400 м освојила сребро, а на 200 м бронзу. Биланс од 10 одличја (8, 1, 1) покушаће да поправи у Москви на 200 м (за сада је нема у пријавама штафета) и да обједини титуле олимпијске и светске шампионке. Тиме би постала апсолутни рекордер у обе конкуренције са девет најсјајнијих одличја.

Ипак, у центру интересовања гледалаца на стадиону „Лужники” у Москви (10-18. август) биће Јамајчанин Јусеин Болт, који има прилику да освоји три златне медаље и да постане најуспешнији атлетичар на светским шампионатима. Имао би осам златних и две сребрне медаље и будући да је сребро вредније од бронзе, претекао би и Карла Луиса. А, с обзиром да су његови највећи ривали Американац Геј и Јамајчанин Пауел у „ауту” због проблема са допингом конкуренција у овом дисциплинама слабија је од оне Берлину 2009. када је освојио три златне медаље уз фантастичне светске рекорде на 100 (10,58) и 200 м (19,19), или у Даегуу пре две године када га је дисквалификација због прераног старта спречила да одбрани злато на 100 м...

---------------------------------------------------------------------

Пре првог још два светска шампионата

Први од 13 досадашњих светских шампионата одржан је од 7. до 14. августа 1983. у Хелсинкију, а претходила су му два „првенства” у појединим дисциплинама које је Међународна атлетска федерација доцније озваничила, али им није доделила редне бројеве.

Са програма Олимпијских игара у Монтрелу испало је ходање на 50 км (одржано на 20 км) иако се ова дисциплина одржавала још од 1932, па је исте године у Малему одржано прво и једино Светско првенство у ходању на 50 км (42 учесника из 20 земаља). Ова дисциплина вратила се у олимпијски програм већ у Москви 1980. а исте године у жељи да се промовишу две нове дисциплине за атлетичарке у Ситарду је одржано Светско првенство на 3.000 м и на 400 м с препонама. Успех није изостао – обе дисциплине нашле су се на програмима 1. светског првенства у Хелсинкију и наредних олимпијских игара (Лос Анђелес 1984).