Холанђанин пред судом због кокаина из Коцељеве

Шабац – Судија Окружног суда у Шапцу Иван Лазаревић заказао је за 11. јун суђење холандском држављанину Јоханесу Антонијусу Лохајеу (40), осумњиченом да је био главна карика у међународном ланцу кријумчара 114,5 килограма кокаина, који је полиција пресекла у лето 1998. године. Мистериозни "Џон" (како су га називали остали учесници) пронађен је посредством Интерпола у Белгији, а испоручен је српском правосуђу 22. марта ове године, тек пошто је тамо "одлежао" затворску казну.

Пошиљка од 114,5 килограма кокаина, у то време вредна на улици 120 милиона марака, стигла је на сурчински аеродром карго летом руског "Аерофлота" 26. јуна 1998. године из Перуа, сакривена у 200 од 576 калемова црног индустријског конца. За своју "базу" наркокријумчари су изабрали изнајмљено складиште на улазу у Шабац, а откривени су 11. јула приликом препакивања дроге у конзерве са џемом од вишања у фабрици "Воћар" у оближњој општини Коцељева.

Ухапшени су власник компаније "ЈПП Интернационал Херлен" у Холандији Јозеф Прашникар (58), који је следеће године пред Окружним судом у Шапцу осуђен на 13 година затвора, директор приватног предузећа "Фондако систерс" из Београда Драган Тодоровић (62), који је осуђен на десет и по година затвора, Жикан Васић (56) из Шапца и Игор Ашанин (32) из Београда, који су осуђени на две и по и две године затвора.

У осуђујућој пресуди, коју је потврдио Врховни суд Србије, тадашњи председник већа (сада председник Окружног суда у Шапцу) Владимир Бајић, навео је да су кривична дела стављена на терет они починили у саизвршилаштву с недоступним холандским држављанином Јоханесом Антонијусом Лохајеом и власником "Фондако систерса" Луком Јовановићем (63).

Током процеса се сазнало да је истим каналом у мају 1998. стигла једна мања испорука перуанског "конца". У канцеларији београдске фирме "Џон" је отворио стотинак калемова и за услугу Тодоровића и Јовановића наградио са 8.000 марака. Такође се чуло и да је те године предузеће "Фондако систерс" у Слободној зони у Шапцу закупило простор за складиштење БМК фенолацетона и ПМК метил-диоксид-фенолацетона, који се према тумачењу Института за безбедност МУП-а Србије користе као полазне супстанце у синтези дроге "екстази".

Међутим, захтев за покретање истраге против Лохајеа, што је предуслов за расписивање потернице, Окружно тужилаштво у Шапцу поднело је тек у јануару 2003. године, и то после више представки и пријава првоосуђеног Јозефа Прашникара. Овај Словенац са два пасоша (словеначким и холандским), који је од распада СФРЈ радио за савезни ДБ, упорно је тврдио да је он био "само погрешна особа на погрешном месту", а да је организатор целог "бизниса" Лохаје (поделио задатке и опутовао из Србије).

Случај Луке Јовановића још је чуднији. Власник фирме "Фондако систерс", против кога је био издвојен поступак, пред истражним судијом у Шапцу појавио се у септембру 2003. године у пратњи београдског адвоката Небојше Павловића. Није задржан у притвору, а годину дана касније Окружно тужилаштво је одустало од подизања оптужнице.

Тужилаштво је заузело став да Јовановић није ни био у бекству (!?), јер је 1998. године упутио писмо у којем каже да је "посредством медија сазнао да се његово име помиње у вези са хапшењем кријумчара кокаина, али да се неће одазвати полицији већ само судском позиву". А пошто позив наводно никада није послат, не може се сматрати да је избегавао да се суочи са законом!

Суђење екстрадираном Јоханесу Антонијусу Лохајеу, бившем менаџеру компаније "Јуропен кар трејдинг" из Херлена у Холандији, који се у међувремену преселио у белгијски град Гелик, па тамо доспео затвора, отвориће поново улоге свих актера у пропалом "наркобизнису столећа".