Профитери реконструкције

Динкићев део колача власти биће подељен углавном између напредњака и социјалиста. И на том приземном нивоу сасвим је јасно ко су добитници а ко је губитник на крају процеса реконструкције владе. Начин располагања оним што је остало иза УРС-а објаснио је пре неколико дана министар и лидер СДПС-а Расим Љајић наводећи да очекује поделу три ресора између две водеће странке у владајућој коалицији, СНС-а и СПС-а, а да његова партија учествује у изради закона о министарствима и у неким прерасподелама надлежности у оквиру постојећих министарстава. То вероватно очекују и друге мање чланице владајуће коалиције – Нова Србија, ПУПС, Јединствена Србија, СДА.Гледано на краћи рок, рекло би се да су сви који су остали у властипрофитирали од реконструкције владе. Али не мисле сви тако. Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, правећи градацију каже: „Највише је изгубио УРС, нешто је изгубио СПС, а СНС – нити је добио нити је изгубио.”

Пејић оцењује да се у процесу реконструкције само потврдило постојеће стање ствари, а то је доминантна улога СНС-а и Александра Вучића. Дачићеву одлучност и самоувереност приликом избацивања из владе Динкића и УРС-а, које су неки видели као његово коначно исказивање лидерства и очигледан реконструкцијски профит, Пејић тумачи као потез којим је себе спасао дебакла.

„За Дачића је то био политички добар потез, али је њиме само амортизовао губитак свог кредибилитета из целе те приче о реконструкцији. Не може се говорити о некој храбрости и одлучности ако је отишао Мркоњић, не може се говорити о неком успеху ако је отишао Обрадовић, или о не знам каквом ауторитету уколико СНС диктира реконструкцију владе”, сматра Пејић.

Начин на који политичке партије (СНС, СПС, па и УРС) комуницирају са грађанима поводом теме реконструкције владе нешто је што би, према мишљењу доцента др Синише Атлагића са Факултета политичких наука, могло евентуалнода се одрази на следећу изборну кампању кад год се она десила. Он примећује да је изборна кампања прерасла у перманентну наводећи да је то било видљиво одмах по формирању актуелне владе, и да се чини да се „значај питања о којима током ових годину дана расправљају партије владајуће коалиције, а нарочито питања реконструкције владе, огледа у њиховој способности да подупру представу о кредибилитету и компетентности партије или лидера који их покрећу”. Тиме остављају простор, оцењује Атлагић, да у наредном периоду или изборној кампањи свој целокупан актуелни ангажман представе бирачима као успех или бар као максимални могући успех у датим околностима (на чему би нарочито могао да инсистира УРС у будућој улози „конструктивне” опозиције).

„Настоји се да се развије емотивно-афективни однос према личности лидера, а пре свега уверење у њихову компетентност да реше одређена питања, што би требало да представља снажан мотивациони фактор у наредној изборној кампањи. Чини се да се у овом предњачи у редовима СНС-а, и то још од најаве владине реконструкције од пре пола године, а у светлу високог рејтинга Александра Вучића и странке на чијем је челу”, истиче Атлагић.

Он указује и на то да Вучић сада не позива олако на расписивање избора, како је то чинио пре годину дана, и како би то, како је сам рекао, урадили у врху странке на чијем је челу. Без обзира на то да ли је под наводним притиском „међународних фактора” или не, Вучић зна да би после следећих избора (узимајући у обзир тренутне рејтинге релевантних партија, и то оних са којима га је Дачић у последњем чину реконструкције довео у везу) СНС евентуално могао да постане и жртва уцењивања омањих партија из могуће коалиције, како је то донедавно било са ДС-ом, и од победничке суштински постане губитничка странка. Зато се СПС, може бити, још увек чини као (нај)боља „варијанта”, оцењује Атлагић.   

А Владимир Пејић, наводећи да ће СНС „глатко” добити изборе и за годину дана – уколико нека друга странка за то време битно не „одскочи”, истиче да висок рејтинг напредњака истовремено има и   лошу страну пошто је, спортским речником речено, увек лакше освајати поене него их сачувати. Али, добра ствар за њих је, додаје Пејић, то што немају озбиљну конкуренцију.

Недостатак конкуренције је добар и за СПС, и то је, оцењује Пејић, главни разлог за њихов тренутни рејтинг. „Да је ДС јачи, СПС би се борио за цензус”, каже он, додајући да Дачић, као спретан политичар, уме да поентира из слабе шансе, али је питање како ће се као странка понашати сада када је Милутин Мркоњић склоњен из владе. Пејић каже да он „носи” значајан део бирачког тела и унутар странке има велику снагу, па на дужи рок социјалистима предстоји расплет у самој странци који се може одразити и на њихов рејтинг.

А за разлику од оних који мисле да Динкићу може користити боравак ван владе, односно да би могао да искористи своју шансу ако се његов наследник у финансијама покаже недораслим задатку, директор „Фактор плуса” није оптимиста у погледу будућности УРС-а. Ако избори не буду до краја године, УРС ће почети да се осипа, јер неће бити привилегија, а одсечен му је приступ финансијама...

„Овде се стално говори како ће се ’оклизнути’ онај ко ради у финансијама, али нисам приметио да се неко за ових 12–15 година оклизнуо на томе. Јер, ми смо сиромашна земља у којој мало новца ’са стране’ – кроз инвестиције или продају нечега – може доста тога да закрпи. Овде се толико лоше живи да један мали помак може да створи слику да се доста тога урадило. Са неколико ствари попут ’Јата’, онај ко се бави финансијама може чак и да политички профитира”, каже Пејић, који сматра да од реконструкције нема профита на дужи рок ни за кога.

Пејић сматра се овом процесу придаје превелики значај и да реконструкција неће утицати на рејтинге и политички однос снага. Она је, по њему, само пут ка изборима и појединим странкама ће користити за заузимања добре полазне позиције за предизборну кампању. А када је реч о опозицији, ДС, ДСС и ЛДП неће је ни осетити – неће се мешати, то јест неће хтети да буду резервни играч власти, и реконструкција се неће на њих одразити.

За мање странке и посланичке групе, попут СПО-а, Заједно за Србију и осталих, од којих се многе нуде за подршку смањеној парламентарној већини, може се рећи да они немају шта да изгубе. Како Пејић каже, они готово и немају рејтинг, тако да о томе не морају да брину.