Нема противуставног стања

Председник српског парламента Оливер Дулић требало би сутра да одлучи хоће ли Народна скупштина Србије наставити прошле недеље започету седницу или ће заказати нову са дневним редом на којем би се нашли закони и избори функционера које налаже Уставни закон, а на чему су инсистирали опозиционари. Дулићева одлука, како је сам рекао, зависи, између осталог, и од мишљења стручне јавности, пре свега актуелних и пензионисаних судија Уставног суда, а већина њих сматра да је парламент погрешио што није радио по дневном реду који налаже Уставни закон, али да то не значи да је ушао у противуставно стање.

Објашњавајући своју одлуку да прекине седницу, Оливер Дулић је казао да би било "неприхватљиво да парламент настави рад као да се ништа не догађа, уколико постоје озбиљне примедбе да се налазимо у неуставном стању, а, у овом тренутку, имам тумачење да смо ушли у нешто што би се тако могло назвати". Председник парламента је, иначе, одлуку о прекиду седнице донео тек после, готово, једанаест сати дебате у којој су посланици опозиције расправљали много више о биографији Зорана Балиновца, владиног известиоца о законима на дневном реду, него о кршењу Уставног закона.

Међутим, на почетку седнице, одмах пошто је опозиција истакла да је прекршен Уставни закон, и сам Дулић, али и Нада Колунџија, шеф посланичке групе Демократске странке, рекли су да прекршаја нема. Има мишљења да би, можда, све прошло без већих проблема да се председник парламента боље снашао, односно да је раније прекинуо седницу, пре него што се она практично претворила у дебату о Балиновцу.

Слободан Вучетић, бивши председник Уставног суда Србије, каже за "Политику" да нема сумње да парламент треба да испуни обавезе које му налаже Уставни закон, односно, морало се, пре било којих других закона, расправљати о законима који се тичу заштитника грађана, државне ревизорске институције, права грађана на обавештеност и о избору гувернера НБС, државне ревизорске институције, повереника за информације, дакле о свему што је наведено у члану 5 Уставног закона.

Вучетић додаје: "Очигледно је да влада није припремила ове законе, нити је владајућа коалиција постигла договор око кадровских решења за поменуте функције. И то није ништа необично, с обзиром на то колико су трајали договори о влади и с обзиром на то да је реч о великом броју закона које је требало у кратком року припремити. Влада је просто требало да изађе пред посланике и да их обавести да није успела да припреми та акта, да их замоли за разумевање и да објасни да је доношење закона о влади, који је био на дневном реду, неопходно, јер се ради о усаглашавању са Уставом. Да није било оног несрећног владиног известиоца, све би то некако прошло."

Вучетић каже да, упркос свему, не значи да парламент не треба да расправља о започетом дневном реду, нити да се ушло у "некакво противуставно стање". Он додаје: "Хајте, молим вас, какво противуставно стање. Овде је само замењен ред корака, није Уставни закон свето писмо, нити то што на дневном реду нису била акта која налаже тај закон значи да је прекршен Устав."

У парламенту се, незванично, могло чути из редова владиних странака да је председник парламента могао да се обрати и Законодавном одбору у чијој надлежности је тумачење закона, пре "него што је изашао са оценама о противуставном стању". Међутим, Вучетић каже да је Законодавни одбор, ипак, надлежан само за правно-техничку редакцију и за давање мишљења о законима, али то никако не обавезује Уставни суд који је једини меродаван да оцени уставност закона. Он подсећа да ми, у овом тренутку, Уставни суд немамо.

У сваком случају, Вучетић сматра да парламент треба да настави да ради по дневном реду прекинуте седнице, јер је "незамисливо да Скупштина не ради, ако већ има припремљене законе чије доношење је хитно, а за то време треба да убрза припрему закона и предлог за избор функционера, које налаже члан 5 Уставног закона."

Професор уставног права и бивши председник Уставног суда СРЈ Момчило Грубач изјавио је Танјугу да је приликом заказивања направљена грешка у процедури и називу седнице, из чега не следе никакве санкције. Према његовим речима, "првим редовним заседањем, председавајући, а потом и изабрани председник Скупштине, назвали су седницу која се зове конститутивна, како стоји у Закону о спровођењу Устава." Грубач је казао да "Скупштина треба да констатује да је седница завршена 29. маја, а да се наредна зове – прво редовно заседање." Он је, такође, истакао да је овде учињена грешка процесног карактера и додао: "Правници знају да грешке у процедури имају различит значај и различите последице. Грешка таквог карактера се само констатују без икаквих последица и санкција."

Председник парламента Оливер Дулић, приликом објашњавања разлога за прекид седнице, казао је, између осталог, да је он лекар, где је истина само једна: "Правна наука је, морам да признам, нешто што ме чини конфузним и што ме потпуно фасцинира, јер ћете од пет правника чути пет тумачења исте ствари". Дулићу остаје да донесе одлуку што пре, а с обзиром на то да ће се правници сложити с њим о томе да свака одредба може да се тумачи на више начина, мораће сам да изабере које тумачење ће применити при одлучивању о судбини прекинуте седнице.