Београд – велика кошаркашка инспирација

Мало је градова на свету који имају такву кошаркашку традицију као Београд у којем ће се данас и сутра четири репрезентације борити за трофеј „Београдски победник”. Само је Београд три пута био домаћин европског првенства (1961, 1975, 2005), у њему се родила југословенска кошарка, после америчке најбоља кошарка која се икада играла, он је дао четири првака Југославије (Ц. звезда, ОКК Београд, Раднички, Партизан), шампиона Европе и Купа „Кораћа” (Партизан), првака Купа победника купова (Ц. звезда) и троструког полуфиналисту Купа шампиона (ОКК Београд). Треба ли уопште подсећати на све асове који су преко београдске шљаке, асфалта и паркета ушли у легенду.

Београд је, уосталом, „обликовао” и тројицу тренера које ћемо овог викенда гледати у арени – Душана Ивковића (селектор Србије), Богдана Тањевића (Турска) и Божидара Маљковића (Словенија). Сви су, додуше, учили кошарку у различитим деловима града, неко на Црвеном Крсту, неко у Здравка Челара, а неко на Новом Београду.

– Радујем се што се овај турнир игра у мом граду и то, такорећи, у крају у којем сам одрастао – каже за „Политику” Божидар Маљковић. – Увек сам се радовао мечевима у београдским халама, од Хале спортова, преко Пионира, до Београдске арене. Кад сам одишао из Црвене звезде, увек сам се с великом радошћу враћао у Београд, у којем сам после долазио кад сам водио Југопластику, Барселону, Лимож, Реал и Панатинаикос. Знам врло добро да је Београд за многе европске, па и светске тренере, одувек био велика инспирација.

Од играча највише зависи коначан резултат утакмице, али нема сумње да ће на „Београдском победнику”, који се одржава други пут узастопце, тренери бити у центру пажње. Ретки су турнири на којима на свакој од четири клупе седе широм света познати стручњаци. Уз Ивковића, Тањевића и Маљковића, који су проглашавани за тренера године у Европи (сва тројица освајали Евролигу), ту ће бити и Мајкл Фратело (Украјина) који је исто признање добио у НБА лиги (1985/86).

– Много очекујем од наших младих играча – каже наш селектор Ивковић (шест медаља с репрезентацијом, од тога четири златне). – Ипак, реалнију слику о могућностима младих и о томе шта може овај тим имаћемо тек кад одиграмо све контролне мечеве. Јер, очекујем да ћемо и индивидуално и тимски напредовати.

Наша репрезентација је имала неуобичајено много повреда, поготово на спољним позицијама. Ивковић се нада да ће, ако не данас против Украјине (21 ч), онда сутра у мечу са Словенијом или Турском моћи да рачуна на Мицића и Лучића који су се опоравили. Теодосић још тренира сам, а селектор каже да ће га чекати до последњег тренутка, имајући у виду његов значај за екипу, али и то што му после пет година играња за државни тим није потребно неко посебно уигравање.

– Много су нам важни микроциклуси између утакмица – говори Ивковић уочи меча с Украјинцима који се ослањају углавном на играче из домаће лиге. – Очекујем бољу игру него у Цељу (две победе и пораз), тим пре што ћемо имати уз себе и публику. Направићемо успон у игри иако нећемо бити комплетни.

Четвороструки победник Евролиге Маљковић пред сусрет с Турцима каже да је задовољан што Словенија има свих пет победа у припремама:

– Сигурно ће бити теже него у Цељу јер ће и Србија и Турска бити боље него тада. Кад Турци, уз Туркоглуа, буду имали на располагању и Иљасову и Ашика, биће то моћан тим.

---------------------------------------------------------

Маљковић спремио ручак за 35 људи

Божидар Маљковић, селектор Словеније, имао је јуче пуне руке посла. Мање на тренингу у „Комбанк арени”, а више у свом стану у Кнез Михаиловој. Пошто је позвао на ручак целу словеначку делегацију у којој је било укупно 35 људи.

---------------------------------------------------------

СУТРА У „ПОЛИТИЦИ”

Београд који памтим: Богдан Тањевић

Селектор Турске Богдан Тањевић, некадашњи јуниорски репрезентативац Југославије и селектор СФРЈ, и даље има префикс – Југословен. Овог пута за „Политику” говори о свом односу према Београду у којем је, што се данас мање зна, закорачио у свет врхунске кошарке.

– У Београду сам играо кошарку, у Београду сам се венчао на кошаркашком терену, у Београду се родила моја прва ћерка. После смо отишли у Сарајево и онда даље редом – каже Тањевић.