Beograd – velika košarkaška inspiracija

Malo je gradova na svetu koji imaju takvu košarkašku tradiciju kao Beograd u kojem će se danas i sutra četiri reprezentacije boriti za trofej „Beogradski pobednik”. Samo je Beograd tri puta bio domaćin evropskog prvenstva (1961, 1975, 2005), u njemu se rodila jugoslovenska košarka, posle američke najbolja košarka koja se ikada igrala, on je dao četiri prvaka Jugoslavije (C. zvezda, OKK Beograd, Radnički, Partizan), šampiona Evrope i Kupa „Koraća” (Partizan), prvaka Kupa pobednika kupova (C. zvezda) i trostrukog polufinalistu Kupa šampiona (OKK Beograd). Treba li uopšte podsećati na sve asove koji su preko beogradske šljake, asfalta i parketa ušli u legendu.

Beograd je, uostalom, „oblikovao” i trojicu trenera koje ćemo ovog vikenda gledati u areni – Dušana Ivkovića (selektor Srbije), Bogdana Tanjevića (Turska) i Božidara Maljkovića (Slovenija). Svi su, doduše, učili košarku u različitim delovima grada, neko na Crvenom Krstu, neko u Zdravka Čelara, a neko na Novom Beogradu.

– Radujem se što se ovaj turnir igra u mom gradu i to, takoreći, u kraju u kojem sam odrastao – kaže za „Politiku” Božidar Maljković. – Uvek sam se radovao mečevima u beogradskim halama, od Hale sportova, preko Pionira, do Beogradske arene. Kad sam odišao iz Crvene zvezde, uvek sam se s velikom radošću vraćao u Beograd, u kojem sam posle dolazio kad sam vodio Jugoplastiku, Barselonu, Limož, Real i Panatinaikos. Znam vrlo dobro da je Beograd za mnoge evropske, pa i svetske trenere, oduvek bio velika inspiracija.

Od igrača najviše zavisi konačan rezultat utakmice, ali nema sumnje da će na „Beogradskom pobedniku”, koji se održava drugi put uzastopce, treneri biti u centru pažnje. Retki su turniri na kojima na svakoj od četiri klupe sede širom sveta poznati stručnjaci. Uz Ivkovića, Tanjevića i Maljkovića, koji su proglašavani za trenera godine u Evropi (sva trojica osvajali Evroligu), tu će biti i Majkl Fratelo (Ukrajina) koji je isto priznanje dobio u NBA ligi (1985/86).

– Mnogo očekujem od naših mladih igrača – kaže naš selektor Ivković (šest medalja s reprezentacijom, od toga četiri zlatne). – Ipak, realniju sliku o mogućnostima mladih i o tome šta može ovaj tim imaćemo tek kad odigramo sve kontrolne mečeve. Jer, očekujem da ćemo i individualno i timski napredovati.

Naša reprezentacija je imala neuobičajeno mnogo povreda, pogotovo na spoljnim pozicijama. Ivković se nada da će, ako ne danas protiv Ukrajine (21 č), onda sutra u meču sa Slovenijom ili Turskom moći da računa na Micića i Lučića koji su se oporavili. Teodosić još trenira sam, a selektor kaže da će ga čekati do poslednjeg trenutka, imajući u vidu njegov značaj za ekipu, ali i to što mu posle pet godina igranja za državni tim nije potrebno neko posebno uigravanje.

– Mnogo su nam važni mikrociklusi između utakmica – govori Ivković uoči meča s Ukrajincima koji se oslanjaju uglavnom na igrače iz domaće lige. – Očekujem bolju igru nego u Celju (dve pobede i poraz), tim pre što ćemo imati uz sebe i publiku. Napravićemo uspon u igri iako nećemo biti kompletni.

Četvorostruki pobednik Evrolige Maljković pred susret s Turcima kaže da je zadovoljan što Slovenija ima svih pet pobeda u pripremama:

– Sigurno će biti teže nego u Celju jer će i Srbija i Turska biti bolje nego tada. Kad Turci, uz Turkoglua, budu imali na raspolaganju i Iljasovu i Ašika, biće to moćan tim.

---------------------------------------------------------

Maljković spremio ručak za 35 ljudi

Božidar Maljković, selektor Slovenije, imao je juče pune ruke posla. Manje na treningu u „Kombank areni”, a više u svom stanu u Knez Mihailovoj. Pošto je pozvao na ručak celu slovenačku delegaciju u kojoj je bilo ukupno 35 ljudi.

---------------------------------------------------------

SUTRA U „POLITICI”

Beograd koji pamtim: Bogdan Tanjević

Selektor Turske Bogdan Tanjević, nekadašnji juniorski reprezentativac Jugoslavije i selektor SFRJ, i dalje ima prefiks – Jugosloven. Ovog puta za „Politiku” govori o svom odnosu prema Beogradu u kojem je, što se danas manje zna, zakoračio u svet vrhunske košarke.

– U Beogradu sam igrao košarku, u Beogradu sam se venčao na košarkaškom terenu, u Beogradu se rodila moja prva ćerka. Posle smo otišli u Sarajevo i onda dalje redom – kaže Tanjević.