Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хелсиншки рецепт за Европу

Хелсиншки рецепт за Европу
Радост стрелца: Бошко Јанковић (Фото Фонет)

Српски фудбалери су остварили значајну победу у Хелсинкију против Финске (2:0) и наставили да крче пут ка завршници Европског првенства 2008. у Аустрији и Швајцарској. Оно што радује једнако колико и бодови освојени на терену противника са истим мабицијама, јесте игра коју су приказали играчи у црвеним дресовима. Навикли смо да их видимо борбене и жустре, да с великим жаром играју за национални тим, а сада су показали и да знају да играју фудбал. Спустили су лопту на траву, па су наши љубитељи фудбала могли да уживају у њиховим пасовима, дриблинзима, продорима, проигравањима, шутевима, головима.

Тако би увек требало да изгледа игра српских фудбалера. Контролисали су игру, издржали и неутралисали притисак домаћина, били довољно храбри и агресивни да и у нападачким акцијама испоље знање.

Све је у Хелсинкију личило на фудбалску бајку, ону најлепшу, и то само пар месеци после дебакла у Казахстану (1:2). У Финској, једноставно није било слабог места. Сви играчи су дали значајан допринос победи, па је Србија на половини квалификација "остала у игри" заједно с највећим ривалима Пољском и Португалијом. Поред бодова, можемо констатовати да смо добили и још тројицу репрезентативаца, јер су дебитанти Рукавина, Кузмановић и стрелац Јовановић у потпуности оправдали поверење које им је у овако важном сусрету указао селектор Клементе. Имали су довољно младалачке дрскости и квалитета, да се и поред недостатка искуства, одважно упусте у надигравање с Финцима и да их небројено пута надмудре.

Видић је, заједно с Крстајићем, господарио нашим шеснаестерцем и израстао у јунака меча. Драгутиновић је беспрекорно одрадио свој део посла. Појачан везни ред, с петорицом играча, био је изузетно активан и у одбрани и у нападу. Капитен Станковић је изгарао "шпартајући" од противничког казненог простора где је помагао усамљеном Пантелићу, па до свог, у којем је стизао да зауставља атаке супарника. Ковачевић је у појединим тренуцима доказао да није само "водоноша" и играч који "само зна даквари игру противничког тима". Јанковић и Красић су потврдили да су будућност нашег најомиљенијег спорта.

Клементе, дакле, апсолутно треба да буде задовољан. Био је оптимиста и бар у изјавама био и смелији и од самих играча. Његове идеје преточене су у величанствен тријумф, јер руку на срце одавно наша селекција није деловала тако компактно, сигурно и моћно. Не треба заборавити ни да су нам ови исти Финци у квалификацијама за првенство Старог континента у Португалији 2004, пре четири године, на истом месту и са готово истим тимом, очитали лекцију (3:0). Зато Клементе сада с правом ликује, јер је испунио смело обећање.

О квалитету игре нашег националног тима можда најбоље илуструју речи финског селектора Хоџсона:

– Српска репрезентација је играла изванредно. Жао ми је наших гледалаца и појединих фудбалера којих су заиста одиграли веома добро. Морамо да честитамо гостима на заслуженој победи.

Нажалост, славили су и наши највећи ривали Пољаци и Португалци. До новембарског расплета има доста мечева, али је овај у Финској показао да наш оптимизам итекако има покриће. Неопходно је и надаље примењивати "хелсиншки рецепт".

Зато треба хвалити учињено у Скандинавији, јер је заиста вредело. Међутим, без еуфорије. Не сме се финским тријумфом заборавити "горка пилула" из Алма Ате, као и то да су квалификације тек на пола пута. Ваља наставити овако.

Идилу из Финске кваре једино жути картони Ковачевића и Станковића. Не само зато што капитен неће играти у наредном сусрету, већ и због тога како су картони добијени. Ковачевић је "пожутео" јер је оштро стартовао на противничког играча у прекиду, пошто је одлични арбитар Мехуто Гонзалес већ досудио прекршај у корист наших репрезентативаца, док је Станковић казну зарадио због померања лопте.

Охрабрење за подједнако важан дуел са Белгијом 22. августа, највероватније у Бриселу, представља Жигићев повратак у национални тим. Али, с њим би требало да будемо јачи, а не да као до сада дугим лоптама бесомучно прескачемо средину терена чекујући да он, углавном без подршке саиграча, направи чудо. Надамо се да ће Клементе успети да овог двометраша уклопи у овакав начин игре.

Надамо се да се наши репрезентативци неће уљуљкати сјајним остварењем у Хелсинкију, већ да ће наставити да играма попут ове и даље увесељавају свој народ. Само је то прави пут за Европу, па ће тада, како рече председник Тадић, и остали континентални и светски градови да буду срећни за Србију.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.