Хелсиншки рецепт за Европу
Српски фудбалери су остварили значајну победу у Хелсинкију против Финске (2:0) и наставили да крче пут ка завршници Европског првенства 2008. у Аустрији и Швајцарској. Оно што радује једнако колико и бодови освојени на терену противника са истим мабицијама, јесте игра коју су приказали играчи у црвеним дресовима. Навикли смо да их видимо борбене и жустре, да с великим жаром играју за национални тим, а сада су показали и да знају да играју фудбал. Спустили су лопту на траву, па су наши љубитељи фудбала могли да уживају у њиховим пасовима, дриблинзима, продорима, проигравањима, шутевима, головима.
Тако би увек требало да изгледа игра српских фудбалера. Контролисали су игру, издржали и неутралисали притисак домаћина, били довољно храбри и агресивни да и у нападачким акцијама испоље знање.
Све је у Хелсинкију личило на фудбалску бајку, ону најлепшу, и то само пар месеци после дебакла у Казахстану (1:2). У Финској, једноставно није било слабог места. Сви играчи су дали значајан допринос победи, па је Србија на половини квалификација "остала у игри" заједно с највећим ривалима Пољском и Португалијом. Поред бодова, можемо констатовати да смо добили и још тројицу репрезентативаца, јер су дебитанти Рукавина, Кузмановић и стрелац Јовановић у потпуности оправдали поверење које им је у овако важном сусрету указао селектор Клементе. Имали су довољно младалачке дрскости и квалитета, да се и поред недостатка искуства, одважно упусте у надигравање с Финцима и да их небројено пута надмудре.
Видић је, заједно с Крстајићем, господарио нашим шеснаестерцем и израстао у јунака меча. Драгутиновић је беспрекорно одрадио свој део посла. Појачан везни ред, с петорицом играча, био је изузетно активан и у одбрани и у нападу. Капитен Станковић је изгарао "шпартајући" од противничког казненог простора где је помагао усамљеном Пантелићу, па до свог, у којем је стизао да зауставља атаке супарника. Ковачевић је у појединим тренуцима доказао да није само "водоноша" и играч који "само зна даквари игру противничког тима". Јанковић и Красић су потврдили да су будућност нашег најомиљенијег спорта.
Клементе, дакле, апсолутно треба да буде задовољан. Био је оптимиста и бар у изјавама био и смелији и од самих играча. Његове идеје преточене су у величанствен тријумф, јер руку на срце одавно наша селекција није деловала тако компактно, сигурно и моћно. Не треба заборавити ни да су нам ови исти Финци у квалификацијама за првенство Старог континента у Португалији 2004, пре четири године, на истом месту и са готово истим тимом, очитали лекцију (3:0). Зато Клементе сада с правом ликује, јер је испунио смело обећање.
О квалитету игре нашег националног тима можда најбоље илуструју речи финског селектора Хоџсона:
– Српска репрезентација је играла изванредно. Жао ми је наших гледалаца и појединих фудбалера којих су заиста одиграли веома добро. Морамо да честитамо гостима на заслуженој победи.
Нажалост, славили су и наши највећи ривали Пољаци и Португалци. До новембарског расплета има доста мечева, али је овај у Финској показао да наш оптимизам итекако има покриће. Неопходно је и надаље примењивати "хелсиншки рецепт".
Зато треба хвалити учињено у Скандинавији, јер је заиста вредело. Међутим, без еуфорије. Не сме се финским тријумфом заборавити "горка пилула" из Алма Ате, као и то да су квалификације тек на пола пута. Ваља наставити овако.
Идилу из Финске кваре једино жути картони Ковачевића и Станковића. Не само зато што капитен неће играти у наредном сусрету, већ и због тога како су картони добијени. Ковачевић је "пожутео" јер је оштро стартовао на противничког играча у прекиду, пошто је одлични арбитар Мехуто Гонзалес већ досудио прекршај у корист наших репрезентативаца, док је Станковић казну зарадио због померања лопте.
Охрабрење за подједнако важан дуел са Белгијом 22. августа, највероватније у Бриселу, представља Жигићев повратак у национални тим. Али, с њим би требало да будемо јачи, а не да као до сада дугим лоптама бесомучно прескачемо средину терена чекујући да он, углавном без подршке саиграча, направи чудо. Надамо се да ће Клементе успети да овог двометраша уклопи у овакав начин игре.
Надамо се да се наши репрезентативци неће уљуљкати сјајним остварењем у Хелсинкију, већ да ће наставити да играма попут ове и даље увесељавају свој народ. Само је то прави пут за Европу, па ће тада, како рече председник Тадић, и остали континентални и светски градови да буду срећни за Србију.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


